Startap kompanije generator zapošljavanja

Da bi se to ostvarilo i u Srbiji, neophodna je još jača podrška države, pre svega u rešavanju problema parafiskalnih nameta, poručeno je sa današnjeg skupa predstavnika pet zemalja grupe MIKTA (Meksiko, Indonezija, Koreja, Turska i Australija) i Naleda.

"Insistiramo i na reformi sistema neporeskih nameta, koja je započeta 2012. ukidanjem firmarine i još 137 taksi i naknada. Nakon toga Naled ih je prebrojao još 384 od čega su 247 parafiskalni", rekao je predsednik Izvršnog odbora Naleda Dejan Đokić.

On je objasnio da ova reforma podrazumeva uvođenje javnog registra svih taksi i naknada, koji će, smatra, zajedno sa registrom procedura biti važan izvor informacija startap firmama pri kreiranju biznis plana.

Đokić kaže da je broj preduzetnika u Srbiji koji godišnje pokrenu posao, u poslednjih 10 godina opao za trećinu.

"U Srbiji je 2006. broj osnovanih preduzetničkih radnji bio dvostruko veći od broja ugašenih, a odnos osnovanih i ugašenih firmi deset prema jedan. Deset godina kasnije osnovano je 33.615 radnji, a ugašeno 22.270 ili čak 66 odsto" naglasio je Đokić.

Na skupu je rečeno da je za preduzetnike u Srbiji ključno pitanje pristup finansiranju jer početnici ne mogu da se obrate bankama jer nemaju istoriju poslovanja, "biznis anđeli" i "ventur kapital" fondovi, na kojima počiva finansiranje startapova u svetu, kod nas su nedovoljno zastupljeni.

Na problem nedostatka povoljnih sredstava, podsticaja i olakšica u Naledovim istraživanjima ukazalo je čak 80 odsto privrednika.

"Jednako velike prepreke jesu i visoko poresko opterećenje rada i to demotiviše preduzetnike ili ih guraju ka radu u sivoj zoni" istakao je Đokić.

Iskustva MIKTA grupe

Jednoj IT firmi u prvoj godini rada potrebno je više od 450.000 dinara za poreske obaveze, a one dostižu do 44 odsto ukupnih prihoda, dok je u Nemačkoj ovo upola manje, rečeno je na skupu.

"Softverska industrija Srbije je poznata po inovacijama. Čak 6.000 ljudi zaposleno je u 2.000 kompanija i taj broj stalno raste, ali je potrebno da povećate i broj diplomiranih IT stručnjaka jer je globalna potražnja za visokoobrazovanim kadrovima za kompjuterske nauke veća od ponude", naveo je Rajnhard Šol iz Međunarodne telekomunikacione unije.

Upravo zato, predstavnici MIKTA grupe zemalja, preneli su danas iskustva iz njihovog investiranja u lokalne startap firme kao i obrazovanje u ovom sektoru.

Seminar je otvorio Tanžu Bilgič, ambasador Turske u Srbiji, a učesnicima se obratio i Marko Antonio Garsija Blanko, ambasador Meksika u Srbiji koji je govorio o meksičkim iskustvima u kreiranju povoljnog poslovnog okruženja i preduzetničkog društva.

Ambasador Turske rekao je da njegova zemlja izdvaja 3 odsto BDP-a za razvoj Aj-Ti sektora.

On je naglasio da mu je drago što, dok Turska predsedava MIKTA grupom, ima mogućnost sa ostalim članicama da se aktivno uključe u tehnološki razvoj Srbije.

Direktor Startap alijanse Koreje Lim Jung Vok istakao je značaj razvoja preduzetničke kulture, podsticajne regulative, uključivanja iskusnih preduzetnika kao mentora početnicima, a posebno, kako je rekao, značaj lakšeg pristupa novcu za ulaganje jer je malo ko spreman na rizik finansiranja startapa, ocenio je on.

"Neophodno je da država pokrene program finansijske podrške startap firmama u ranoj fazi kao što je to uradila Koreja, koja sada ima i Ministarstvo za mala i srednja preduzeća i startap. Potrebno je i da obezbedi da lokalni inkubatori, akceleratori i ventur kapital fondovi kojih je sve više, finansiraju dalji razvoj. Na uloženih 120 miliona dolara dosad smo dobili više od 300 uspešnih startap kompanija", naglasio je Lim na skupu.