Ljajić: CEFTA mora da se reformiše, menja i ide naprad

Vlada Srbije je spremna za formiranje zajedničkog ekonomskog prostora u regionu, kao i primenu Akcionog plana, koji su dogovoreni u Trstu, poručio je ministar Ljajić na skupu u okviru CEFTA nedelje 2017.

"Sa druge strane, prosečno zadržavanje kamiona u Gruziji je svega sedam minuta. Gubimo 26 miliona sati godišnje zbog čekanja kamiona sa robom na granici, prema podacima MMF-a. Oko 800 miliona evra se plaća za različite vrsta usluga na tim graničnim prelazima, opravadano ili neopravdano, što je jedan odsto BDP-a zemalja regiona", rekao je Ljajić.

Ministar je naglasio da zemlje CEFTA moraju da donesu odluku da li ćemo čekati da politika reši sve probleme, pa da tek onda krenemo u rešavanje ili ćemo nešto učiniti za privrednike.

"Ne možemo da guramo probleme pod tepih, treba da tražimo rešenje za privrednike. Vlada Srbije je potpuno spremna da učini korak više i da idemo dalje u formiranje zajedničkog ekonomskog prostora", naglasio je Ljajić.

On je upozorio da postoje blokirajući mehanizmi u okviru CEFTA i da to i druga pitanja moraju da dobiju vrlo brzo odgovore, jer ćemo "preći u fazu regresije".

Kako kaže, CEFTA mora da se reformiše, da se menja i da ide naprad.

Ljajić je podsetio da je CEFTA napravila odlične rezultate pošto su zemlje u regionu povećale izvoz, konkurentnost i produktivnost, ali da, ipak, CEFTA nikako da se reformiše i napravi korak više.

"U ovoj CEFTA nedelji se nalazimo na prekretnici tako da će CEFTA ili iskoračiti i ići u pravcu već ekonmske integracije ili u pravcu dalje stagnacije. Već duže vreme se vrtimo u krug", naveo je Ljajić.

Ministar je naglasio da CEFTA sporazum za zemlje zapadno.balkanske šestorke ne znači alternativu za naš evropski put, "jer njega ništa ne može da zameni".

Prema njegovim rečima, zemlje Zapadnog Balkana ostvaruju tri četvrtine svog izvoza sa zemljama EU.

Ljajić je upozorio da se svaka zemlja, ipak, i dalje bavi svojim pojedinačnim interesima, ali da i dalje zemlje nemaju izvoz u skladu sa svojim izvoznim potencijalima. 

Navodi, na primer, da Albanija koristi svega 40 odsto potencijala, Makedonija i BiH 33 odsto svog potencijala kada je reč o izvozu prema EU, Srbija iskorišćava 27 odsto manje od onoga što bi mogla da uradi...

Dodao je da je u regionu učešće izvoza u BDP-a oko 27 odsto.

Prema podacima MMF-a, vidi se da zemlje u regionu imaju investicije tri puta manje, na primer 3,5 puta manje su bile u šest zemalja regiona nego u Mađarskoj, 2,5 puta manje nego u  Češkoj.

"Dok smo se mi međusobno sukobljavali politički, nažalost i ekonomski, drugi je skidao kajmak", naglasio je Ljajić.

Podsetio je da trenuto u CEFTA svako može da blokira drugog i uvodi protekcionističke mere, da ne postoji saglasnost oko potpisivanja Protokla 6 iako je on u potpunosti usaglašen, kao i da se kasni sa ratifikacijom Protokola 5.

"Nemamo saglasnost oko daljeg funkcionisanja sekretarijata CEFTA...Nema saglasnosti oko finansiranja, mandata i nadležnosti. Status kvo je za nas neprihvatljiv", poručio je Ljajić, dodajući da nema nikakvog razloga da se ne poveća mandat i nadležnost.

Naveo je da svaka zemlja u regionu mora da ima bar 50 odsto učešće u BDP-u ako želi da ostvari brz napredak.

"Potrebne su hrabre političke odluke da bismo imali slobodan protok robe i ljudi. Na komitetu ćemo postaviti ovo pitanje da vidimo da li postoji spremnost za to", kazao je Ljajić.

Ministar je ranije najavio da će Srbija zvanično predložiti da se način glasanja u ovoj organizaciji promeni i primeni model "konsenzus minus jedan", a cilj predloga srpske strane je da se izbegne dosadašnja praksa da jedna zemlja blokira drugu prilikom glasanja o važnim sporazumima.

Čadež: Zajedničkim ekonomskim područjem do ubrzanog rasta

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je na skupu rekao da poslovna zajednica traži što jednostavnija rešenja.

"Molim vas u ime pola miliona kompanija u regionu da budete kretivni", poručio je Čadež.

On je naglasio da je CEFTA doprinela političkoj stabilnosti u regionu, podigla regionalnu saradnju i trgovinu, na primer povećana je razmena u regionu za dva i po puta, a sa EU 3,6 puta.

Takođe, malim i srednjim kompanijama CEFTA je omogućila izlazak na regionalno tržište, podizanje konkurentnosti, priliv investicija.

"Ali, zemlje regiona su i dalje nedovoljno integrisane u globalnu ekonomiju. Ključni razlog je da jedni i drugima i dalje, 11 godina posle, postavljamo prepreke u praksi dogovorene liberlizacije, ometamo necarinskim barijerama, a najavažija prepreka je u našim glavama", naglasio je Čadež.

Podsetio je da je Svetska banka predvidela da će zemljama Zapadnog Balkana, ako ne ubrzaju rast, biti potrebno oko 60 godina da stignu nivo razvijenih evropskih zemalja.

"Taj rast ćemo da pronađemo kod nas, tako što ćemo naše ekonomije povezati u jedinstveno ekonomsko područje koje može da generiše taj rast, a ne zato što u Briselu to neko želi, već zbog nas samih", poručio je Čadež.

Zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Gazmend Turdiju je rekao da je Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu - MAP ambiciozan i da predviđa slobodan protok radne snage, robe i usluga.

Savet ima u tom smislu tri glavna stuba - povećanje konkurentnosti, razvoj veština i mobilnosti za povećanje protoka ljudi, robe i kapitala, uz unapređenje vladavine prava.

On je rekao i da bi do sredine 2018. trebalo da imamo jasne dogovore o smanjenju troškova rominga u regionu i EU.

Kako je rekao, do kraja meseca će biti održan prvi sastanak nacionalnih koordinatora ispred svake zemlje za MAP.

"Želimo da imamo zajedničke preporuke u okviru MAP-a i da predstavimo rezultate na sledećem sastanku u Londonu", rekao je Turdiju. 

On je poručio da je potrebna bolja koordinacija i saradnja između zemalja u regionu, ali i između privatnog sektora.

Član Evropske komisije Brnard Brune je naglasio da region treba da ubrza ekonomski rast kako bi se približio EU i da su u okviru CEFTA potrebni konkretni rezultati u narednih 12 meseci.

To takođe uključuje strukturalni dijalog sa privatnim sektorom, dodao je Brune.

"Treba prvo da se otvorite prema svojim susedima i da se suočite sa konkurentima iz regiona. Takođe, nema alternative pripajanje EU, već je CEFTA samo priprema za EU", naveo je on.

Kaže da CEFTA jeste značajna i da EK želi i dalje da prati i pomaže napredak u okviru tog sporazuma i da su spremni da pruže finansijsku pomoć.

Skup u okviru CEFTA nedelje 2017. organizuju Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Sekretarijat CEFTA i Privredna komora Srbije.

CEFTA nedelja se održava se od 21. do 24. novembra u Beogradu.