Za kakvu poljoprivredu Srbija ima potencijal?

Obrazovan i mlad farmer uz pomoć najsavremenijih tehnologija proizvodi ratarske kulture – to je deo prognoze studije "Srbija 2040" nastale u saradnji Ekonomskog instituta, Srpske akademije nauka i umetnosti, privrednika i stručnjaka.

"Treba ulagati u kadrove, posebno u mlade kadrove, ja bih rekao u srednje poljoprivredne škole jer to treba da budu nosioci buduće proizvodnje", kaže prof. dr Dragan Škorić iz Srpske akademija nauka i umetnosti, predsednik Odbora za selo.

U proteklih dvadeset godina Srbija se suočava sa usporavanjem rasta poljoprivredne proizvodnje. Ali to ne mora da bude tako, naročito ukoliko država bude radila na podizanju proizvodnje prehrambene industrije, smatraju u Ekonomskom institutu.

"Da ne budemo zemlja koja izvozi pšenicu, kukuruz i bazične proizvode poljoprivredne proizvode, a uzvozimo gotove poljoprivredne proizvode s višim stepenom dodate vrednosti", kaže Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta.

Sa ovim predlogom saglasan je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji smatra da u fokusu treba da bude prerađivačka industrija.

"Postojao je jedan plan 1974, koji je usvojen od tadašnje vlade Vojvodine, kako da se dostigne društveni proizvod koji postoji, koji je tad bio mali u Vojvodini u odnosu na celu Jugoslaviju i oni su to uradili bukvalno na taj način što su razvili prerađivačku industriju, razvili luke za brži transport robe, razvili skladišni kapacitet, razvili sve ono što je potrebno da bi jedna poljoprivreda uspešno radila", kaže Nedimović.

Na uspešnom putu stoji nepovoljna demografija. U 86 odsto sela smanjuje se broj stanovnika, a 1.200 njih je u nestajanju. Nimalo optimistično, naročito ako se zna da bi samo u oblasti stočarstva srpska sela mogla da ostvare 24 milijarde dolara do 2040. godine.