Kiseli kupus iz Srbije stigao do Španije i Kanade

Sonja Gugović iz Zablaća kod Čačka ove godine je rešila da se oproba u proizvodnji kiselog kupusa, i to na veliko. Preradila je oko 40 tona glavica.

"Tehnološki proces proizvodnje kiselog kupusa uopšte nije komplikovan, a upakovan donosi i veću zaradu i veći profit. Sve ide glatko, a opet je na neki način teško i iscrpljujuće, zato što je to posao ipak za muškarca, a ne za jednu ženu", kaže proizvođač Sonja Gugović.

Nekoliko stotina kilometara severnije, porodica Ćulum proizvodi kiseli kupus skoro četiri decenije. Godišnje ukisele hiljadu tona futoškog kupusa.

"Oko 30 odsto ide za izvoz, otprilike, i 70 odsto na domaće tržište. Izvozimo maltene po celom svetu. Najviše momentalno izvozimo u Španiju i Rumuniju. Evo, pripremamo kontejner, u naredna dva dana treba da krene za Kanadu. Potom za Nemačku, Australiju, Ameriku", kaže Rade Ćulum, proizvođač kiselog kupusa.

Od prošle godine flaširaju i raso – sok od kupusa. Prva tura ide našim ljudima u Kanadi.

"Ideja se rodila iz prostog razloga što nismo znali šta ćemo s njim. S druge strane smo videli kako to komšije rade, sad Evropa jako puno troši rasola", rekao je Ćulum.

Isplati se kiseliti kupus na veliko, slažu se proizvođači, ali je, kažu, ta proizvodnja teška i neizvesna.

"U Futogu se pored futoškog kiseli i hibridni kupus. U Futogu postoji pet prerađivača velikih kupusa kapaciteta do hiljadu tona pojedinačno. Oni svoje proizvode plasiraju što na evropsko tržište, što na tržišta trećih zemalja. Uglavnom su to zemlje bivše Jugoslavije", kaže Uroš Puača, predsednik Udruženja "Futoški kupus".

"Iako ga najviše izvozimo u Evropsku uniju, same cifre nisu mnogo velike, pričamo od jedan do dva miliona evra vrednosti izvoza. Mislim da je dodatna vrednost koju kiseli kupus može da ima, upravo ona koja se tiče zaštite geografskog porekla koji ima futoški kupus", kaže Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Najveća fabrika kiselog kupusa je u Njujorku. U Evropi, ozbiljni konkurenti su nam Hrvatska i Poljska.