Brnabićeva: Inovacije treba da budu motor razvoja ekonomije

Od sladoleda koji se pravi na ledenoj ploči do programa za obradu snimaka naparavljenih uz pomoć dronova da bi se pratilo stanje useva. To su samo dve od brojnih ideja sa foruma inovacija koje su prerasle u uspešne poslove čak i po svetskim merilima.

Milan Dobrota iz kompanije „Agremo" rekaao je da to preduzeće u ovom trenutku ima preko tri hiljade aktivnih korisnika širom sveta od Kaliformije do Novog Zelanda.

Na ovogodišnjem Forumu više od 30 inovatora traži investitora koji bi podržavo njihovu ideju. Sa novcem i kontaktima ulagači su stigli iz 20 zemalja.

Aleksandar Delić iz Beogradskog foruma inovacija istakao je da je u proteklih pet godina više od 135 kompanija prošlo, dobilo investiciju i razvilo se na pravi način.

U svetu preduzetništva, a to je ono što mi u Srbiji treba da naučimo bez obzira na uslove normalno je da 50 odsto kompanija odustane na početku, i to je jako dobro. One koje ostanu dalje se razvijaju i neke od njih zapošljavaju najbolji i najpametniji kadar i privlači ogromne investicije u Srbiju", dodao je Delić.

Prvi put na Forumu je i predsednik Vlade. Premijerka je ponovila da je cilj Srbije da sa ekonomije zasnovane na investicijama pređe na ekonomiju zasnovanu na inovacijama. Zato će se narednih meseci menjati mnogi zakoni, pečat konačno poslati u prošlost, ali i ulagati da bi se obrazovali potrebni kadrovi.

"Pedeset miliona evra ulaže se u infrastrukturu za završetak Naučno tehnološkog parka Novi Sad, Institut "Biosens", za digitalizaciju u poljoprivredi u Novi Sad, za laboratorijsku lamelu u Nišu, za Naučno tehnološki park Niš", rekla je Brnabićeva.

"Sredstva se ulažu i za Institut za fiziku za saradnju sa Cernom, i za novu zgradu Fakulteta organizacionih nauka. To je sve što radimo sa Evropskom investicionom bankom", dodala je Brnabićeva.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da je vizija vlade da se posle teških strukturnih reformi koje je sprovela prethodna vlada zahvaljujući čemu je napravljena makroekonomska stabilnost i fiskalnu konsolidacija da se napravi rast na zdravim osnovama, a to su povećanje izvoza i produktivnosti, na čemu treba da radi sadašnja vlada.

"Borimo se u rgeionu za investicije poslovnom klimom, subvencijama i povoljnim poslovnim okruženjem. Da bi imali održivi i dinamičan rast moram oda se okrenemo ekonomiji zasnovanoj na inovacijama i to ova vlada mora da uradi. Nisam sigurna da ćemo moći u ovom mandatu da završimo, ali bar da napravimo iskorak", naglasila je Brnabićeva.

Rekla je da je cilj digitalizacija i obrazovanje, kao i inovacije i veći fokus i investicije u nauku, istraživanje i razvoj, preduzetništvo i kulturu.

Najvažnije teme će obuhvatiti unapređenje investiranja, sportske, finansijske i agro tehnologije, kao i rast poslovanja i unapređenje elektronske trgovine.

Za digitalizaciju važna refroma obrazovanja 

Brnabićeva je rekla da je važno da napravimo kretivne generacije koje umeju da analitički razmišljaju i ne plaše se da donose doluke, niti da probaju i po cenu da ne uspeju.

"Fantastično je da mi u Srbiji to već imamo i to treba da prepoznamo i podržimo , na primer Institut 'Biosens' u Novom Sadu, 'Nordeus', koji su sami uspeli, zatim 'Seven bridžis' koja je proglašena za među 50 najpametnijih u svetu", naglasila je Brnabić.

Podsetila da su informatika i programiranje sada obavezan program u osnovnoj školi u petom razredu.

Navela je da je za digitalizaciju važna refroma obrazovanja, ali da je važno i ulaganje u kulturu kako bi stvorili kreativne generacije.

"Svetski ekonomski forum je prepoznao Srbiju kao potencijalnog lidera kada se radi o obrazovanju. Mi to nismo prepoznali i sada je Srbija od strane tog foruma uključena u grupu zemalja među kojima su Tajland, Argentina, Island i Čile".

Pomenula je da su kod nas za 20 odsto povećane kvote za upis na tehničkim fakultetima, da je pokrenut program za prekvalifikacija za IT i drugo.

Brnabić je rekla da je završen Zakon o e-poslovanju i da sada predstoji donošenje podzakonskih akata, kako bismo imali i e-potpis, e-plaćanja i slično, a pomenula je i radnu grupu za ukidanje pečata i papirnih faktura, jer, ponovila je, ne možemo sa papirima, pečatima i šalterima u 21. vek.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je rekao da su za PKS važni prosti primeri ako se obraćamo ljudima koji su došli ovde da investiraju i mladim ljudima i inovativnim kompanijama koje su došle da nađu svog investitora.

"Pokušao sam da objasnim kroz tri primera - tri kompanije koje su do sada, u prethodniim godinama, bile ovde, dobijale investitore, pobeđivale na forumu, poput Bilkona, koja je jedna od vodećih aplikacija za menadžment u građevinarstvu, Agrimon solušns, koja je sada, zaista, jedna od vodećih aplikacija u svetu za snimanje poljoprivrednih za sada iz vazduha i softvera koji to analizira", rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima, za početak je to bila samo jedna interesantna ideja, a razvila se u biznis vredan stotine miliona evra i rasprostranjen po celom svetu.

"To znači da su naši ljudi napravili, osmislili nešto što se pokazalo ne samo kao konkurentno, već kao nešto što je zaista vredno uspeha, pomena od strane bilo kog inovatora u svetu".

Čadež je rekao da je najveći izazov PKS upravo da naše tradicionalne industrije, tradicionalne članice komore, koje imaju velike proizvodnje u različitm sektorima, približi inovatorima, to jest onima koji stvaraju nova rešenja.

"Jer, to nije ekonomija sutrašnjice, to je ekonomija današnjice i mi već danas kasnimo. Ako ih ne budemo privukli i ako ih ne budemo približili jedne drugima i na tome radili svaki dan, mi gubimo bitku", naglasio je Čadež.

Premijerkin govor o tome šta sve Vlada planira da bi olakšala poslovanje prekinuo je nestanak struje.

Otvaranju foruma prisustvovao je i ambasador Kraljevine Holandije Henk van del Dol.