Nadzemni krompir iz Guče

Branje krtola krompira još nije viđeno u Srbiji, a i sistem aeroponika, koji podrazumeva hranjenje biljke iz vazduha primenjuje se u Guči. Više od hiljadu i po biljaka krompira nastalih od klice u laboratoriji, umesto iz zemlje, hranljivi rastvor dobijaju u vidu fine magle.

"Ima optimalni odnos hraniva, kiseonika, produžava joj se vegetacioni period, korenov sistem formira četiri-pet puta veću površinu nego u zemljištu. Sve to rezultira da se pojavi veliki broj stolona i veliki broj minikrtola", kaže dr Zoran Broćić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Svaka biljka koja se hrani u kontrolisanim uslovima u mrežarniku, formira 15 do 20 krtola koje će se saditi u polju. Proizvođači krompira kažu da bi im dobar domaći semenski materijal bio od velike koristi.

"Ja sa bratom sejem nekih od 12 do 15 hektara. Imamo sigurno poverenje u to što kažu, sada videćemo dok sve to zaživi, da bude realno u procesu sejanja. Mislim da će za celu okolinu ovo značiti dosta", kaže Jovan Radovanović, poljoprivrednik iz Velesa.

Za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da nastane od 15 do 20 tona semena. Cilj primene novih tehnologija značajan je na putu stvaranja bezvirusnog sadnog materijala.

"Ovde postoji ta tehnologija brzog umnožavanja što u laboratoriji u in vitro uslovima, što u plasteniku, sada je potrebno još da se sve u tom procesu zaštiti, da bude bezvirusno", kaže Drago Milošević, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku .

Za sada se u laboratorijskim uslovima u Guči radi na proizvodnji pet sorti krompira, a cilj je da se na taj način ponovo proizvodi sadni materijal i autohtone sorte, kao što je "mesečar".