Savet stranih investitora: Napredak ostvaren u 33 odsto predloga

Kao i prethodnih godina i ove, Savet stranih investitora u Srbiji, koji okuplja više od 130 stranih kompanija, objavljuje Belu knjigu - presek stanja poslovne klime. U njoj su predlozi za poboljšanje uslova poslovanja u Srbiji. 

Savet stranih investitora postoji 15 godina. Hajde da se osvrnemo na prethodnu. Gde vidite napredak?

Ove godine, u 33 odsto predloga vidimo napredak, u drugom delu ga ne vidimo. Neko će reći da je to mnogo, neko da nije dovoljno. Ali, ako kažem da je broj predloga koje je Savet stranih investitora naveo u Beloj knjizi više od 400, ako gledate taj broj, to je vredno pažnje.

Naravno da želimo veći rezultat, da u budućnosti procenat uspešnosti bude 50. Ove godine smo uveli novinu koja nam dozvoljava da kažemo vladi i zainteresovanim akterima koje su oblasti u kojima je bilo napretka. Najviše je ostvareno u sledeće četiri oblasti: građevinsko zemljište i izgradnja, zaštita korisnika finansijskih usluga, transport i duvanska industrija. 

Sa druge strane ima oblasti gde je manje napretka?

Najmanji napredak zabeležen je u sledeće četiri oblasti: Zakon o privrednim društvima, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, restitucija i standardi kvaliteta u proizvodnji mleka. 

Niste zadovoljni procesom restitucije, zašto? 

Zadovoljstvo dolazi kada su zakoni jasni. Preciznije procedure u restituciji, ali i transparentne, to će u mnogome pomoći učesnicima na tržištu. Prava investitora moraju da se bolje štite. Strani državljani trebalo bi da imaju jednaka prava na vraćanje imovine kao i državljani Srbije.

Kada je reč o porezu na dobit, od 14 preporuka prošle godine nema pomaka ni u jednoj. Šta tu očekujete?

Očekujemo da sledeće godine počne nešto da se menja. Sve preporuke su izlistane, pojednostavljivanje, da budemo što precizniji, onda možemo da smanjimo nepotreban teret ali i da dovedemo do povećanja prikupljanja poreza. To će takođe pomoći državnom budžetu.

Želite poreske prijave na mesečnom nivou? 

Da, to će pojednostaviti poslovanje kompanijama, sve što predlažemo će poslovni proces učiniti lakšim, ali bez štete za budžet.

Gde se najduže čeka na primenu onog što preporučite?

Ima oblasti gde se to primenjuje lako, ali i onih koje su teške za svaki naredni potez. Kada se vratimo u prošlost, Zakon o radu je bio veliki izazov 2014. Bio je dugo iščekivan, mnogo promena je usvojeno, što je zadovoljavajuće. Ali ne treba sve da se zaustavi sada, za buduće godine, kompanije rade na predlogu da se on modernizuje. Nadamo se da će se to desiti.

Ima nekoliko oblasti sa rupama, kao što je legislativa za angažovanje radnika na lizing, to nam danas nedostaje. Treba više vremena, osetljiva je tema, više je učesnika, tiče se svakog radnika, kompanije, ali modernizacija Zakona o radu će biti prepoznata ne samo od poslovnog sveta ovde, nego i u EU sa čijim zakonodavstvom Srbija mora da se uskladi. Kada poredlažemo lizing, predlažemo da zatvorimo rupu, da zaštitimo sva tri učesnika procesa – agenciju koja obezbeđuje lizing, kompaniju i zaposlene.

Kako bi ubrzala trend razvoja, Srbija, kažete, mora da sprovede teške reforme. Na koje mislite?

To su strukturalne reforme, recimo privatizacviju državnih preduzeća. To nije lako, tiče se velikog broja ljudi, ali će učiniti ekonomiju efikasnijom. S jedne strane, strukturalne reforme jesu teške, ali su važne ne samo danas, već će osloboditi resurse za budućnost, što će ubrzati rast BDP-a, da se investira u reforme, zdravsteni sistem, obrazovanje, što će na duži rok Srbiju učiniti jačom, otpornom, uspešnom.

Želite da se nepotrebna birokratija redukuje. Šta je najveći problem? 

Birokratija je povezana sa nekoliko stvari – nejasnoćom zakona, kontradiktornostima, što znači da morate da se stalno vraćate kako biste rešili nešto. Onda je neophodna reforma u javnoj upravi, jer živimo u modernom svetu. Videli smo kakva efikasnost može da bude i treba da koristimo digitalizaciju, da idemo ka e-upravi,to znači brzinu. To zahteva mnogo resursa, ali, gde to postoji, to je i mnogo šanse za zemlju.