Najveća muka preduzetnika – kako se finansirati?

Beograd je centar, ne spore preduzetnici, ali mnogi od njih biraju da svoj posao vode u manjim mestima čak iako su Beograđani, poput vlasnice "Aure" u Nišu Mile Litvinjenko.

"Troškovi rente, iznajmljivanja su mnogo manji, takođe i troškovi zemljišta, gradnje, radne snage. Sad je veoma razvijena infrastruktura", kaže Mila Litvinjenko. 

Bez obzira na to gde rade, većini preduzetnika problem je kako da dođu do sredstava za finansiranje proizvodnje.

"Obezbeđenje valjanih kolaterala, hipoteka – to je ključni problem onih koji žele da se bave biznisom, ali i sa onima koje su u razvoju i funkcionišu. Pominje se već duži niz godina garancijski fond, da se država uključi", objašnjava vlasnik "Jumisa" Milovan Kocić.

Za manja ulaganja kroz programe podrške preduzetnicima moguće je dobiti do 20 odsto sredstava bespovratno, kažu u Vladi. One kojima je potrebno više novca, pozivaju da koriste sredstva iz evropskih fondova koja se odobravaju preko banaka.

"Nedovoljno se zna da iza te linije stoji država i da su zato ta sredstva tako povoljna. Ta linija je ponovo u toku, 150 miliona jako povoljnih sredstava dugoročnog finansiranja je raspoloživo", ističe pomoćnik ministra privrede Katarina Obradović Jovanović. 

Problema uvek ima ali je dobro što se rešavaju, kažu istraživači.

"Prošle godine je bio najveći problem pitanje praktičnog obrazovanja, očigledno da ovi koraci koje je država preduzela oko dualnog obrazovanja daju rezultate jer se taj problem ne pominje", kaže Ivan Rakić iz revizorsko konsultantske kuće "Ernst i Jang".

Ono što se nije promenilo, jeste očekivanje preduzetnika da država smanji stope poreza i doprinosa na zarade.