"Polka" nije rentabilna za srpske malinare

Umesto berbe maline "polke", ovce pasu u napuštenom zasadu Predraga Savića iz Donjih Leskovica kod Valjeva. Zbog duplo manje ovogodišnje otkupne cene od 120 dinara, Predrag je odustao od berbe "polke", koja mu je pretrhodnih godina donosila dobar prihod.

"Ovce su opasle sad čekamo da pokrčimo, preoremo pa ćemo spremiti zemlju za narednu godinu za malinu, a sa polkom smo definitivno završili. Ne možemo mi da pariramo Vojvodini gde ljudi beru kombajnima i oni se uklapaju u cenu od evro a mi ovde sa radnom snagom nema nas nigde," kaže Predrag Savić.

Od polke odustaje i Marko Tošić iz tog sela, kao i druge komšije. Njegova kalkulacija, uprkos manjim ulaganjima je nepovoljna.

"Znači tu nema računice ni da sa nekim svojim narodom što mogu da uradim, a već da ne pričamo za neke ljude koji imaju više pa treba da plate dnevnice, hranu, prevoz i šta sve još drugo", objašnjava Tošić.

"Polka" se ipak brala u domaćinstvu Rankovića u susednom selu koje je među retkim i ove godine imalo po desetak berača i primer je kako treba organizovati ovu proizvodnju.

"Mi ove godine da nismo imali vodu ne bi imali račun da beremo. Imamo hektar maline i po ovoj ceni se ne bi uklopili nikako, ali smo dali ovo pod organsku i tako smo na nuli. Da je manja površina ne bi imali račun da je beremo i da plaćamo radnike," kaže Dobrila Ranković iz sela Sušica.

I dok ovakvi primeri budu usamljeni, manji nerentabilni malinjaci će se, periodično u zavisnosti od cene krčiti ili obnavljati. Koliko će zasada "polke" biti manje zavisi od ustaljene prakse voćara, koji dobit vide pre svega u ceni, a ne i u prilagođavanju uslovima savremenog voćarstva.