"Ili sprovođenje projekata ili će papiri sakupljati prašinu"

U Skoplju je potpisan Memorandum o saradnji između Samita100 i komore Zapadnog Balkana, a potpisali su ga predsednik UO Samita Živko Mukaetov i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ukazao je da u vladama zapadnobalkanske šestorke na regionalnoj saradnji radi ukupno 20 ljudi.

Dodao je da jeste važno što se predstavnici tih zemalja okupljaju jednom godišnje, ali je problem što nema dovoljno instrumenata da se to povezivanje gradi.

"Ako govorimo o budžetima za 2018. godinu, nisam video nijedan evro koji je posebno izdvojen za stvaranje instrumeneta kako bi zaista ono što smo u Trstu usvojili i ostvarili. To su suštinski problemi celog procesa", kaže Čadež.

Postoji volja da se to unapredi, kao i odluke, dodao je predsednik PKS.

"Imenovani su nacionalni koordinatori koji politički prate proces u kabinetima premijera, ali ono što nedostaje je ono što treba da gradi priču i ispunjava je sadržajem. Nisu to male stvari", istakao je Čadež na panelu o realizaciji projekata Berlinske inicijative.

Moderator panela je primetio da je dobro što je Čadež to spomenuo, rekavši da će pitanje o budžetima i organizacionoj strukturi postaviti premijerima koji sutra učestvuju na jednom od panela Samita100.

Predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azeski primetio je da se godinama unazad veruje da će elite u regionu promeniti stav i poštovati biznis zajednicu, međutim, kako kaže, to se ne događa.

"Jedino možemo da izvršimo pritisak. Osnovni problem je implementacija i brzina kojom se to radi. Konstatovali smo da nam treba tri do pet godina da ubedimo političare da je nešto potrebno za rast regiona. Sastajali bismo se na ovakvim skupovima, a onda niko nije vodio računa da li se to uopšte implementira", rekao je Azeski.

Kaže da su u Berlinskom procesu prepoznate tri stvari, da ima sponozora - Nemačku, fondove EU o jasne ciljeve poput poboljšanja infrastrukture, borbu protiv korupcije i rad na vladavini prava.

Prema njegovim rečima, potpisivanje Memoranduma o saradnji između Samita100 i Regionalnog komorskog investicionog foruma ima cilj da se okupe sve snage na Balkanu koje žele napredak.

Napravićemo, kaže, takav lobi koji će da ubrza projekte i procese.

"Moramo da ubacimo u drugu brzinu tako da smo odlučni", istakao je predsednik komore Makedonije i dodaje da je to "dovoljno za početak".

Zamenik generalnog sekretara RČ Gazmend Turdiu složio se da projekti moraju da se implementiraju, u suprotnom, skupljaće, kaže, prašinu na stolovima.

"Imamo šest ekonomija koje se takmiče za jednu investiciju. RČ je uspela da sa vladama postigne dogovor o zajedničkim standardima i da region bude predstavljen kao celina, a ne područje šestorke koja se nadmeće", rekao je Turdiu.

Kaže da treba mobilisati profesionalce, jer region gubi deo kvalifikovane radne snage koja se seli iz regiona u potrazi za boljim životom, te da se takođe mora napraviti napredak u sferi digitalnog sektora koji donosi razvoj.

"Svi su se složili da se bez razvoja digitalnog sektora ne može očekivati pravi napredak", rekao je Turdiu.

Primetio je da je međuregionalna trgovina smanjena, te da CEFTA sporazum nije iskorišćen na pravi način i istakao da se razvoj trgovine mora unaprediti.

Šef agrobiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj za region Jugostične Evrope Miljan Ždrale je izjavio da je EBRD prepoznala da Zapadni Balkan nema dovoljno finansijskih sredstava i da zato pomaže razvoj regiona.

Rekao je da je Berlinski proces dobra inicijativa koja je doprinela evropskim integracijama i doprineće unifikaciji regiona.

Ždrale kaže je problem železnička i druga saobraćajna infrastruktura u regionu i da se zato teško može doći do konkurentnosti.

Prema njegovim rečima, skoro osam milijardi evra je potrebno uložiti u transportnu infrastukturu područje Zapadno-balkanske šestorke.

On je napomenuo da zemlje regiona imaju i loše korporativno upravljanje, kao i da nordijski region može da nam posluži kao primer.

"Zemlje Zapadnog Balkana su u korporativnom sektoru najzaduženije", rekao je Ždrale.

Dodao je da treba da uvodimo i javno-privatna partnerstva i naveo kao dobar primer JPP za uprljavnje čvrstim otpadom.

Direktor u Nordijskom savetu Kenet Broman je rekao da su nordijske zemlje posle Drugog svetskog rata bilo uništene i siromašne, ali da su po osnivanju saveza uvele slobodu kratanja svega i da je po nordijskim zemljama moglo da se ide bez pasoša.

"Bili smo razoreni posle Drugog svetskog rata, a sad imamo razvijenu ekonomiju i konkurentu privredu, kao i vrlo snažne kompanije", rekao je direktor u Nordijskom savetu.

Savetovao je zemljama Zapadnog Balkana da donesu hrabre odluke i preduzmu prave korake i da će se brzo razviti.

"Imali smo i mi ratove, ali treba izgraditi neke mostove, morate gledati napred u budućnost, prošlost ne možete da promenite, ali možete budućnost. Ovaj region mora da vidi svoje potencijale i da izgradi svoju balkansku priču", poručio je Broman.

Stručnjak MMF-a Bas Baker je rekao da je Zapadni Balkan siromašan region i to, pre svega, zbog tri elementa - nema mnogo otvorenih radnih mesta, ima malo kapitala po zaposlenom i nismo dovoljno efikasni u radu.

"Sa druge strane, u poslednjih 25 godina centralna i istočna Evropa je napravila neverovatan napredak. Zemlje EU su napravile mnogo veći napredak od zemalja Zapadnog Balkana, tako da morate da sprovedete velike reforme, koje su dobre same po sebi, a ne samo zbog EU", rekao je Baker.

Savetuje da se poboljša sredina za investicije, imovinska prava, nagradnja infrastrukture, resursi vlade da se koriste racionalno i da rad bude efikasniji.

"Reforme su najdelotvornije ako vlada to podržava, MMF ne može da nametne reforme ako to vlada i građani ne podržavaju", dodao je Baker.