Jug Srbije uvozi majstore

U Građevsinko-tehničkoj školi u Nišu do pre desetak godina školovali su se keramičari, stolari, tapetari, armirači, zidari, tesari. Ta zanimanja su, zbog malog interesovanja za zanatske škole ali i zbog nedostatka dece ukinuta, pa je broj odeljenja sada prepolovljen.

"Kada roditelji i deca budu obavešteni da će nakon završenog trećeg stepena imati sigurno obezbeđeno radno mesto, a možda i u vreme školovanja od tri godine i obezbeđenu stipendiju, onda će biti upisa u te škole", ističe Ljiljana Ćosić, direktorka Građevinsko-tehničke škole Neimar u Nišu.

Posao u Nišu zvanično čeka 19 zidara, 10 armirača i 26 tesara. Svi su stariji od 40 godina. Na terenu je, međutim, drugačije. Zainteresovanih za posao nema, pa otuda često na gradilištima radnici iz susednih zemalja.

"Zvali su nas ovde da je malo bolje i došli smo da tražimo egzistenciju, familiju da hranimo, da odnesemo neki dinar kući", napominje Slavče Arsenov iz Makedonije.

U tekstilnoj industriji na jugu Srbije, strani poslodavci već imaju problem jer, kažu, nema dovoljno školovanih krojača, modelara, šivača.

"Imamo potrebu za stručnom radnom snagom kako bismo prozivodne kapacitete doveli do planirane tačke u najkraćem roku. Zato smo se odlučili da ulažemo u mlade i u ljude koji nemaju iskustva kako bi ih obučili na naš način rada", ukazuje Zoran Šuput iz kompanije "Aster", Niš.

Mašine u kompaniji "Aster" čekaju one koji žele da rade u tekstilnoj industriji. Zato je u ovoj stranoj kompaniji oglas za posao otvoren 365 dana u godini.

"Radno intenzivne delatnosti zahtevaju mnogo radnika. Nemamo mnogo stručnih škola i to će biti zaista veliki problem. Možda još uvek nije alarmantno, ali država i o tome mora da vodi računa", navodi ekonomista Boban Stojanović.

Praksa je pokazala da se mladi na jugu i jugoistoku Srbije najčešće odlučuju za atraktivnija zanimanja, jer su, kažu, u inostranstvu dobro plaćena.