Devizne rezerve povećane za 358 miliona evra

Septembarski nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 210 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, saopštila je NBS.

Neto devizne rezerve (ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju septembra su iznosile 8,89 milijardi evra, što je za 306 miliona više nego na kraju avgusta, i predstavlja njihov najviši nivo od 2000. godine.

Devizne rezerve su u septembru u najvećoj meri povećane po osnovu intervencija NBS kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu, gde je ostvaren priliv od 165 miliona evra. 

Dodatno, na povećanje deviznih rezervi uticali su i neto prilivi po osnovu – veće prodaje od dospeća deviznih hartija od vrednosti (60,9 miliona evra), donacija i povećanja izdvajanja devizne obavezne rezerve (ukupno 48,9 miliona evra), kao i dobrog upravljanja deviznim rezervama i drugim osnovima (ukupno 69,6 miliona evra).

Pozitivan uticaj na devizne rezerve imao je i efekat promena međuvalutnih odnosa na međunarodnom finansijskom tržištu u neto iznosu od 19,9 miliona evra. 

Sa druge strane, jedino su neto razduženje države po osnovu kredita i servisiranje stare devizne štednje uticali u smeru smanjenja deviznih rezervi, sa ukupnim iznosom od 6,3 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u septembru iznosio je 735,6 miliona evra i bio je za 146,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. Od januara do kraja septembra ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4,44 milijarde evra.

U septembru je zabeležena nominalna deprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,2 odsto, a NBS je u tom mesecu intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 150 miliona evra u cilju ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa.

Međugodišnja inflacija u septembru 3,2 odsto, mesečna 0,1 odsto

Inflacija u Srbiji je porasla u septembru 2017. godine za 0,1 odsto u odnosu na avgust, dok u poređenju sa istim mesecom prošle godine beleži rast od 3,2 procenta, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U odnosu na decembar 2016. godine, potrošačke cene su povećane za 2,8 odsto. 

U septembru su, u odnosu na prethodni mesec, poskupeli hrana i bezalkoholna pića za 1 odsto, restorani i hoteli za 0,9 odsto i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana za 0,5 procenata. 

Takođe su povećane cene za stan, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva i odeću i obuća za po 0,4 odsto i za komunikacije za 0,1 posto. 

Sa druge strane, pojeftinili su rekreacija i kultura za 5,7 procenata i transport za 0,1 posto. 

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi se u saopštenju.