Zašto investitori zaobilaze loznički kraj?

Loznička "Viskoza", koja je sedamdesetih godina zapošljavala 11.000 radnika i od koje je živelo gotovo celo Podrinje, danas je ruina na više od 70 hektara. Uporedo sa propadanjem "Viskoze", u tom gradu nestala su još dva preduzeća u kojima su se proizvodili odeća i auto-traktorske kočnice, a od većih investitora danas u Loznici radi samo italijanska kompanija za proizvodnju čarapa.

Od nekadašnjeg giganta jugoslovenske hemijske industrije, danas je ostao samo naziv. Godinama se iz "Viskoze" sve odnosilo, od prozora do mašina teških nekoliko tona, a u tom poduhvatu gubili su se i životi. Do pre dvadesetak godina od rada u tim pogonima živelo je gotovo celo Podrinje.

"Ovom kapijom je prolazilo dnevno otprilike 11.000 radnika, nekada i više. 'Viskoza' je othranila više hiljada porodica, članova porodica u Loznici i okolini, pa i duž reke Drine", ističe Miloje Nikolić, radnik nekadašnje "Viskoze".

Sličnu sudbinu doživela je i Fabrika auto-traktorskih kočnica. Dok u "Viskozi" nije ostalo više ništa, u FAK-u je 75 tona cijanidnih soli, opasne materije koja na izmeštanje čeka od 2010. godine. U višegodišnjem prebacivanju odgovornosti sa Republike na Grad, rešenja i dalje nema.

"FAK je imao 700 radnika i jako se fino živelo i funkcionisalo, te plate su bile pristojne, znači nismo imali potrebe za nekim naknadnim poslovima da radimo", navodi Milorad Marković, radnik nekadašnjeg FAK-a.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u Loznici je gotovo 15.000 nezaposlenih, a gradske vlasti su od 2008. godine dovele samo jednog investitora, italijansku fabriku čarapa, koja zapošljava oko 1.000 ljudi.

Loša putna infrastruktura, nepovezanost sa Koridorom 10 i dalekovod u industrijskoj zoni razlozi su zbog kojih investitori odustaju od Loznice, kažu u gradskoj upravi.

Bolji dani za ovaj grad i dolazak većih kompanija očekuju se od polovine sledeće godine kada, po najavama, počinje izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.

Veliku nadu građani Loznice polažu u "Rio Tinto", rudarsku kompaniju koja istražuje ležište litijuma još od 2004. godine.

"Mi očekujemo da bude otvoreno dosta novih radnih mesta i, ono što je najbitnije, mi smo u kontaktima sa predstavnicima kompanije 'Rio Tinto' izrazili svoju želju da se i prerada rude vrši na ovoj teritoriji", kaže Tomislav Arnautović, direktor RRA Podrinja, Podgorine i Rađevine.

Ukoliko studije opravdanosti projekta "Jadar" potvrde njegovu izvodljivost, početak proizvodnje očekuje se 2023. godine.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.