Zašto se hmelj gaji na samo jednom mestu u Srbiji?

Svako po 60 litara – toliko se godišnje piva popije u Srbiji. A osnovni pivski sastojak gaji se na samo jednom mestu u zemlji.

U bivšoj Jugoslaviji, na njivama Bačkog Petrovca, hmelj se gajio na više od hiljadu hektara. Danas, proizvodnja je spala na samo dvadesetak. Ovde se gaje četiri američke i tri domaće sorte, od kojih je jedna autohtona.

Tako je od pre tri godine – kada Rastislav Struhar obnavlja proizvodnju.

"Glavni razlog je bio taj što su se pojavile male, koje sada zovemo kraft pivare – koje čak i više od 10 puta koriste hmelj u svojoj proizvodnji nego što ga koriste industrijske pivare", objašnjava Rastislav Struhar iz a. d. "Petrovec".

Jedna beogradska stalni je kupac već godinu dana.

"Naravno da bih više da koristimo što više domaćeg hmelja. Neke stvari ne možemo da postignemo samo sa domaćim, ali, takođe, mnogo bismo mogli da postignemo koristeći i jedan i drugi u različitim kombinacijama", kaže Uroš Zakalanović iz pivare "KAŠ" i dodaje da se domaći definitivno više isplati.

Domaći hmelj, međutim, zakopao je strani kapital. Čak i proizvođači koji su odoleli sankcijama devedesetih, nisu privatizacijama posle dvehiljaditih jer kupce pivara država nije obavezala da koriste domaću sirovinu. Pivski sastojak uvoze.

"To nije primereno zemlji koja se okrenula tržišnoj ekonomiji, kao što smo mi, i to je jedna mera koja je davno napuštena. Svi proizvođači, prerađivači se rukovode svojom poslovnom politikom na kraju i cenama", objašnjava Milan Ćuprić iz Ministarstva poljoprivrede.

Novu šansu jedini hmeljar vidi u registru novih sorti i smanjenju akciza malim pivarima.

"Ako smanji ili u potpunosti ukine akcize onima koji kupuju domaći hmelj, država može da naplati preko proizvođača hmelja, radnika, zapošljavanja novih radnika", ističe Rastislav Struhar.

A, ponuda države, za sada, su subvencije.

"Podsticaj za podizanje proizvodnih zasada hmelja iznosi tri miliona dinara po podnosiocu zahteva", navodi Milan Ćuprić i dodaje da interesa, nažalost, nema.

Interesa nema, iako je hmelj čak 20 puta profitabilniji od kukuruza, pšenice ili soje. Zato ga je, samo prošle godine u zemlju uvezeno oko 52 tone, u vrednosti od pola miliona evra.