Kad se klijent "zaglavi" između rate kredita i praznog novčanika

Stambeni kredit mnogima je jedini način da obezbede sopstveni krov nad glavom, ali i pretnja da bez njega ostanu ako se otplata zakomplikuje. 

Za sada oko 4.000 dužnika neuredno izmiruje stambeni kredit, što je svaki dvadeset peti.

"Naši su građani u protekloj deceniji mnogo urednije plaćali sve svoje obaveze. Građani ostaju bez posla, smanjene su plate, nizak je standard i onda to utiče na mogućnost da otplaćuju svoje kredite", kaže Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije.

One koji se zaglave između rata za kredit i praznog novčanika, banka najpre opominje, a potom ih poziva na razgovor. Nije malo onih koji to sve izbegavaju, krijući se, menjajući broj telefona, kažu u Udruženju banaka Srbije.

"Ukoliko klijent dođe na razgovor u banku, onda banka pokušava da nađe neki dogovor, da vidi koji su razlozi zbog kojih klijent ne može da uredno plaća, do kada eventulano ti problemi traju – da se nađe neki način da se prevaziđe takva situacija, kroz neki grejs period, reprogram, refinansiranje i druge slične načine", rekao je Dugalić.

Aktiviranje hipoteke poslednja je mera kojoj se pribegava.

Koliko je aktivnih hipoteka, odgovor nismo dobili ni u Udruženju banaka Srbije ni u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.

U korporaciji navode da preuzimaju plaćanje dok klijent i banka ne pronađu rešenje - tako je od 2004. do danas preuzela plaćanje za nešto više od 1.300 stambenih kredita, dok je prodatih nepokretnosti oko 240.

To je, kažu, i dalje mali procenat u odnosu na ukupno osigurane kredite – njih 90.000.

"Iz ugla banke to su po pravilu krediti koji su kvalitetno obezbeđeni i u malom broju slučajeva se dešava da vrednost hipoteke nakon isteka određenog perioda bude manja od sume kredita koji je klijentu odobren", objasnio je Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije.

Prosečan iznos stambenog kredita je 30.000 evra. Neki bi ga lakše otplaćivali ako bi presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu postala pravosnažna.

Naime, građani bi tako imali šansu, uvereni su stručnjaci, da im banke vrate od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, koliko su im naplatile naknadu za osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije. Prvostepenom presudom, kažu, utvrđeno je da su banke to činile nezakonito.