Planska sadnja doprinosi boljem rodu i većoj zaradi

U najvećem bostandžijskom selu u Mačvi – Slepčeviću, ove godine je lubenicu na 150 hektara zasadilo oko 50 domaćinstava.

"Lubenice ove godine imamo tri hektara i 20 ari, a proizvodnjom lubenice se bavimo, još se i otac bavio, sigurno nekih tridesetak godina. U Slepčevicu je lubenica, ne mogu da kažem, osnovni izvor prihoda, ali jedan ozbiljan izvor prihoda u ovom delu godine", kaže Radiša Ivanić, uzgajivač lubenica.

U plodnoj Mačvi lubenica retko izneveri uzgajivače, ali rod nije manje sladak ni u drugim krajevima.

"Srem, Pećinci. Najslađa je lubenica tamo, taj deo najviše se proizvodi", ističe trgovac Mita Bakterović.

Njegov kolega trgovac Stefan Blagojević navodi da su iz posebne lubenice iz mesta Mihaljevci, a specifične su po tome što su malo krupnije, slatke i sveže.

Specifični su i uslovi koji pogoduju određenim kulturama. Oni bi trebalo da diktiraju proizvodnju voća i povrća u različitim krajevima Srbije. U potrazi za novitetima i boljom zaradom, poljoprivrednici odstupaju od preporuka prirode.

"Nažalost, upravo zbog toga što nema rejonizacije i regionalizacije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, upravo se dešava svaštarska proizvodnja. Mi recimo imamo sada u Bačkoj ogromne zasade borovnice, ogromne zasade maline, a nema potreba da zemljište prve kategorije pokrivamo zasadima maline", objašnjava ekonomista Drago Cvijanović.

"Postoji određena specifičnost regiona i ja mislim da se ljudi i drže toga. Ali jednostavno tržište i sami uslovi za proizvodnju, naravno dostupnost i skladišnih kapaciteta i potencijala za prodaju praktično bi trebalo da uslove ono gde će se najekonomičnije i najproduktivnije raditi proizvodnja i proizvoditi kvalitetan proizvod", ukazao je Zoran Janjatović, pomoćnik ministra poljoprovrede za ruralni razvoj.

Vinogradari imaju rejone već nekoliko godina. Voćari su, na putu da dobiju dokument zahvaljujući kojem će se na osnovu geografskih, klimatskih i geoloških karakteristika određivati i vrste pogodne da se u tom rejonu gaje.

"Breskva, recimo iz Grocke ne može se uporediti ni sa jednim kvalitetom breskve u državi ili recimo iz Ritopeka trešnja. Ono što je važno to je da se napravi, da se ispuni 6K – kvantitet, kvalitet, kontinuitet, kontrola, konkurentnost i kapital da ima da se pokrene proizvodnja da bi se mogli izvesti", kaže agroekonomista Drago Cvijanović.

Rejonizaciju bi, saglasni su stručnjaci trebalo da prati i udruživanje. Veća ponuda veruju, znači i bolji tretman na tržištu.