Nedimović za RTS: Cenu maline diktiraju inostrani kupci

U razgovorima sa malinarima se težilo ceni od 160 dinara, međutim, tržište opredeljuje cene i diktira tržište, a tražnja za malinom na Zapadu je manja.

Nedimović napominje da je veliki jaz i nepoverenje između proizvođača i otkupljivanja, i da je resorno ministarstvo u sporu oko otkupne cene bilo medijator. 

"Nesumnjivo je da je od pre mesec dana, kada smo započeli razgovore, cena bila 110 dinara, a u nekim slučajevima je došla do 165-170 dinara. Naravno, na nekim mestima je 135-140", navodi Nedimović i napominje da se u Srbiji čak 605 hladnjačara bavi otkupom maline.

"Ministarstvo će obezbediti da potpuno transparentan proces po kojoj će se ceni malina prodavati na inostranom tržištu i malinari će u svakom trenutku bili upoznati po kojoj ceni se njihova malina prodaje", navodi Nedimović.

Mninistar ističe da je činjenica da je u svetu rod maline manji nego ranije. 

"U ovom trenutku smanjena je potražnja velikih trgovinskih lanaca, što ne znači da se ona neće povećati već danas. Već imamo informacije da će zatražiti određene količine od naših velikih otkupljivača i da će doći do pomeranja cena. Ali to je proces. Pre dve godine imali smo akontnu cenu od 140 dinara (cena koja se formira u trenutku kada se bude znalo po kojoj ceni će ta malina biti izvezena). Danas je ta cena veća, a 2015. godine je cena maline završila na 190-200 dinara", objašnjava Nedimović.

Prema njegovim rečima, radna grupa Ministarstva poljoprivrede je zaključila da je srpska malina mnogo boljeg kvaliteta u odnosu na najvećeg konkurenta Poljsku. "Tržišta kojima smo okrenuti su Francuska, Nemačka, skandinavske zemlje, Holandija, Švajcarska", kaže ministar. 

Na pitanje zašto je cena maline na domaćem tržištu ide i do 500 dinara, Nedimović napominje da je svega tri odsto prizvodnje namenjeno prodaji u Srbiji.

"Srpski proizvođači imaju 270 miliona evra zarade od prodaje na inostranom tržištu. Treba da se radi na povećanju konzumiranja maline na domaćem tržištu, kako se to uz pomoć države radi u BiH, kako ne bismo samo zavisili od izvoza. Ne postoji berza malina, već cena zavisi od zahteva inostranih kupaca (ritejlera), i to uslovljava njenu cenu", ukazuje Nedimović.

Govoreći o subvencionisanju sistema za navodnjavanje, ministar navodi da u avgustu počinje izgradnja velikih, magistralnih sistema. "Početkom avgusta počinje izgradnja četiri sistema, od 11 za koliko je zaključeno ugovora", dodaje Nedimović.

"Četiri se rade u Vojvodini i tri na području centralne Srbije. Kad završimo tih 11 sistema u narednih nekoliko meseci imaćemo novih 25–30.000 hekatara zemljišta na raspolaganju za navodnjavanje", kaže Nedimović.

Paralelno sa tim, kako dodaje Nedimović, ministarstvo subvencioniše "mikro" sisteme – bušenje bunara za voćarstvo i povrtarstvo.

"Tih 11 projekata košta oko 30 miliona evra, a cilj je da se još pet puta toliko stavi pod sisteme za navodnjavanje. Oko tri odsto poljoprivredne površine je pokriveno, a težimo da to bude deset odsto, naročito na zemljištu namenjenom za voćarstvo i povrtarstvo, jer se to najviše isplati", naglašava ministar.

"Zbog toga su važni predeli kod Mladenovca, oko Smedereva,  Udovički plato kod Leskovca gde je urađena elektrifikacija, kao i na južnim padinama Fruške gore. Ovih dana je početak radova i ubrzo će biti gotovo", dodaje Nedimović.

"Gradnja 'Tenisovih' farmi i klanica od novembra" 

Govoreći o tridesetogodišnjem zakupu 2.400 hektara poljoprivrednog zemljišta kompanije "Tenis", Nedimović kaže od novembra počinje realizacija investicije nemačke kompanije u Zrenjaninu i Kikindi.

"Od novembra realizacija dve investicije 'Tenisa', kod Zrenjanin i Kikinde. Kreće izgradnja farmi, pa potom klanica,", navodi Nedimović.

Sa kompanijom "Tenis" država Srbija obezbeđuje veliko tržište, na prostoru EU, Rusije i Kine. Ministar napominje da se samo dva projekta odonose na "Tenis", a ostalih devet zakupaca poljoprivednog zemljišta su domaći privrednici, koji žele da se bave prerađivačkom proizvodnjom.

Kako dodaje, kroz taj proces obezbediće se 530 stalno zaposlenih i još mnogo periodično angažovanih radnika.

Navodi da se nemačka kompanija prijavila za još tri projekta, ali da komisija još nije završila svoj posao. "Analizira se katastar, imovinskopravni odnosi, restitucija. Želimo da samo one parcele koje su pravno čiste budu predmet davanja na 30 godina", zaključuje Nedimović.