Poskupljenje pa pojeftinjenje nafte

Barel sirove nafte pojeftinio je u elektronskom poslovanju na Merkantilnoj berzi u Njujorku na 138,90 dolara, nakon što je prethodno, na istom tržištu, glavna energetska sirovina vredela rekordnih 140,39 dolara po barelu.

Tržišni analitičari objašnjavaju da je do novog, rekordnog, rasta cena nafte došlo zbog velike zainteresovanosti investitora za kupovinu te sirovine, usled slabljenja dolara prema evru i drugim jakim valutama.

Pored pada vrednosti američke valute, na najnoviji skok cena nafte je uticala i izjava predsednika Organizacije zemalja izvoznica nafte Šakiba Kelila da bi ove godine ta sirovina mogla da poskupi znatno iznad nivoa od 150 dolara za barel, kao i saopštenje Libije da će možda smanjiti proizvodnju "tečnog zlata".

Ključni datumi u četiri decenije rasta cena nafte su sledeći:

- 1970: zvanična cena saudijske nafte utvrđena je na 1,80 dolara po barelu.

- 1974: cena barela nafte premašila je 10 dolara posle prve naftne krize izazvane embargom Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) tokom Jom-kipurskog rata 1973. godine između Izraela i koalicije arapskih zemalja pod vođstvom Egipta i Sirije.

- 1979: Islamska revolucija u Iranu izazvala je drugu naftnu krizu. Barel nafte je premašio 20 dolara.

- 1980: iransko-irački rat uticao je na skok cene nafte na 30 dolara, a početkom naredne godine na 39 dolara.

- tokom 1983, barel lake sirove nafte počinje da se kotira na njujorškoj berzi Nymeks.

- krajem septembra i početkom oktobra 1990: barel nafte košta nešto iznad 40 dolara uoči rata u Zalivu.

- septembar 2001: cena barela nafte je 30 dolara pre 11. septembra kada su bili teroristički napadi u Njujorku i Vašingtonu, a na kraju te godine je opala ispod 20 dolara.

- maj 2004: prag od 40 dolara po barelu je ponovo premašen.

- septembar 2004: 50 dolara za barel, a tržište je zabrinuto.

- jun 2005: barel je 60 dolara.

- kraj avgusta 2005: uragan "Ketrin" pogađa naftnu zonu Meksičkog zaliva. Cena barela nafte premašuje 70 dolara.

- 12. septembar 2007: smanjenje zaliha nafte SAD izaziva skok cena - barel nafte je iznad 80 dolara.

- 18. oktobar: 90 dolara.

- 31. oktobar: cena barela premašuje 95 dolara posle naglog smanjenja američkih zaliha. Barel nafte 7. novembra dostiže 98 dolara.

- 21. novembar: cena barela nafte dostiže 99,29 dolara.

- 2. januar 2008: cena barela nafte dostiže psihološki prag od 100 dolara, kao posledica nasilja u Nigeriji i straha od novog smanjenja zaliha SAD.

- mart 2008: cena barela nafte ponovo raste dok slabi dolar, i 13. marta dostiže 111 dolara.

- april 2008: dalje smanjenje zaliha SAD, status kvo OPEK-a, kineski rast, a posebno pad dolara koji vredi 1,60 u odnosu na evro, utiče da barel nafte 16. aprila dostiže 115 dolara, a potom se 22. aprila zaustavlja na 119 dolara.

- maj 2008: crno zlato postaje sve skuplje, posebno zbog poremećaja proizvodnje u Nigeriji. Barel nafte 5. maja košta 120 dolara, 9. maja 125 dolara, 21. maja 130 dolara, a već sutradan 135 dolara.

- jun 2008: početkom meseca barel nafte je 139,12 dolara da bi već 16. juna bio 139,89 dolara posle prekida proizvodnje u Norveškoj i novog pada vrednosti dolara.

- 26. juna, predsednik OPEK-a prognozira da bi cena barela mogla da tokom leta dostigne 170 dolara. Cena nafte je danas prvi put premašila 140 dolara po barelu.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 27. jun 2008, 12:08) - goran [neregistrovani]

nema (barem u bliskoj buducnosti) jeftine energije

Mnogi analiticari na Zapadu isticu da vise nece biti jeftinog goriva (pre svega nafte). Izgleda da je nada da ce se otkriti velika bogata lezista nafte van postojecih zona sve manja. Prakticno velike rezerve nafte imaju zemlje OPEK-a (najvise Saudijska Arabija, Irak, Iran, Venecuela i dr.) i Rusija, koja ima potencijala za pronalazenje novih lezista. Kako se traznja sirom sveta povecava a ponuda stagnira jasno je da cene rastu. Ovo treba da bude veliki znak upozorenja i tema za ozbiljne rasprave i studije i kod nas (sto treba da ishodi stvaranju dugorocne energetske strategije). Nasi donosioci odluka moraju se ozbiljno uhvatiti u kostac sa ovom problematikom i da pokusaju da igraju na vise frontova: na jednoj strani da nalaze nacine kako da u Srbiju pristize sto jeftinija nafta (u meri u kojoj je to moguce), a na drugoj strani da se vodi racuna o stednji i rastu alternativnih izvora energije. Energetska strategija i politika je izuzetno vazno pitanje, ali nasa elita je obicno zaokupljenija personalnim pitanjima i kadriranjima naspram vitalnih strateskih pitanja. U ovom vremenu je jasno da je energija mocna determinanta prosperita i uspeha i one zemlje koje uspeju da dugorocno razviju razlicite energetske alternative imace stabilniju buducnost i razvoj.