Globalna kriza dublja nego što se predviđalo

"Fajnenšel tajms" piše da će, prema svemu sudeći, britanski premijer Gordon Braun iskoristiti zaključke o neophodnosti fiskalnih podsticaja privrede, donete u subotu na samitu G20, da se opredeli za smanjenje poreza u vrednosti od čak 35 milijardi evra.

List "Indipendent" ocenjuje, komentarišući rezultate samita G20, da je na tom skupu postao očigledan kraj "starog poretka" i "starog ekonomskog sveta".

"Indipendent" piše da je jedna od najvažnijih posledica tekuće globalne kreditne krize, koja je izbila u avgustu minule godine, "pad autoriteta Zapada i nasuprot tome sve veća uloga najvećih zemalja u razvoju, kao što su Kina, Indija i Brazil".

Baš te tri zemlje bi trebalo, navodi dalje londonski dnevnik, da svojim dinamičnim privredama spasu globalnu ekonomiju, ali i da dopune nedostajuća sredstva u blagajni Međunarodnog monetarnog fonda koji je na samitu "dvadesetorice" označen kao instituticija čiji osnovni zadatak je da u krizi spasava najugroženije zemlje.

Premijer Italije Silvio Berluskoni je, nakon završetka vašingtonskog samita, potvrdio da će njegova zemlja, sledeći zaključke "dvadesetorice", izdvojiti sumu od 80 milijardi evra radi podrške malog i srednjeg biznisa, realizacije infrastrukturnih objekata, poboljšanja likvidnosti domaćih banaka, kao i pružanja pomoći ljudima sa najmanjim primanjima.

Italijanska glasila navode da su sada od svih domaćih kompanija najugroženije male i srednje firme i da bi vlada trebalo da o tome posebno vodi računa, ne zanemarujući ni bankarski sektor koji je, takođe, u velikoj krizi.

Stav G20 je relevantan

"Predsednik Brazila Ignacio Lula da Silva je u pravu kada kaže da je Grupa osam 'irelevantna' , jer je sada jedino važno šta kaže Grupa 20", zaključuje "Indipendent. Lula je u Vašingtonu izjavio da odgovornost za izbijanje sadašnje globalne ekonomske krize imaju isključivo najrazvijenije zemlje.

Brazilski predsednik je pozvao razvijeni svet da učini sve što je potrebno da finansijska sredstva koja su već izdvojena za stabilizaciju finansijskih tržišta počnu da daju pozitivne rezultate.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je nakon samita izjavio, kako prenose moskovska glasila, da su rezultati tog skupa "u celini pozitivni", jer su svi učesnici pokazali nameru, volju i želju da se izbore sa posledicama svetske finansijske krize.

Vlada u Moskvi je ranije saopštila da će izdvojiti sredstva u vrednosti oko 200 milijardi dolara u cilju ukazivanja pomoći domaćim bankama i drugim organizacijama koje su pretrpele najveću štetu zbog globalne finansijske krize.

Kina je zvanično stavila do znanja da će, nakon završetka samita u Vašingtonu, učestvovati u svim zajedničkim akcijama "G20", usmerenih na prevladavanje sadašnjih teškoća u svetskoj privredi.

Predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova Čin Gan ocenio je da deklaracija usvojena na samitu "dvadesetorice" ima "svestran, pozitivan i izbalansiran" karakter.

Niz drugih zemalja, učesnica samita, takođe je pozitivno ocenio domete tog skupa, a francuski predsednik Nikola Sarkozi predložio je da se naredni susret političkih prvaka G20 održi u prestonici Velike Britanije, koja će naredne godine biti predsedavajući "dvadesetorice".

Sarkozi je vašingtonski skup G20 označio kao "istorijski", jer su se učesnici samita saglasili da je neophodno usvojiti "nove mehanizme za regulisanje (finansijskog) tržišta koji bi trebalo da spreče ponovno izbijanje krize".