Savić o aranžmanu sa MMF-om: Postignuti rezultati dobri, nastaviti dalje

Nebojša Savić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da su strukturalne reforme – poput reorganizacije EPS-a i "Srbijagasa" – najteži, najkompleksniji i najzahtevniji delovi realizacije jednog ekonomskog programa.

Šta ćete reću sutra na plenarnoj sednici sa Misijom iz Vašingtona – šta je to što je Srbija konkretno uradila za ovih šest meseci?

Prva stvar koja će biti na dnevnom redu jeste zaključni deo jednog programa. Mi se nalazimo praktično u završnih šest meseci jednog uspešnog programa sa Međunarodnim monenarnim fondom. Uspešnog, čak i u nekim širim razmerama. A to je čak i stav misije – da ono što je i praktično realizovano u protekle dve i po godine, jedan od uspešnijih programa koje je Fond realizovao uopšte.

Kada govorimo o Srbiji, najvažnije je što smo uspeli da uspostavimo monetarnu stabilnost koja traje praktično od početka programa, da se u međuvremenu ostavarila fiskalna stabilnosti, ona se ostvaruje i dalje u ovoj godini, što znači da se u trećoj godini programa realizuje. I ostao nam je još jedan segment u strukturalnim reformama koji je realizovan i koji će tek biti realizovan.

Upravo se taj segment čini da ide najsporije i tiče se javnih preduzeća. Kada kažete uspešno, da li je moglo to da bude uspešnije i brže? Znamo da je to reorganizacija i EPS-a, "Srbijagasa" i "Železnica"...

Dakle, kada govorimo o strukturalnim reformama, to su uvek najteži, najkompleksniji i najzahtevniji i po vremenu koje je potrebno da se realizuje program - u tom segmentu - najzahtevniji delovi. Jedan deo tih reformi je ostvaren i to jedan od najvažnijih. Ja bih podsetio na onu koja je vezana za tržište rada, ona je očigledno dala rezultate.

Mislite na Zakon o radu?

Tako je. Upravo na to mislim. I to je otvorilo prostor za rešavanje brojnih problema. Naravno, ostala su na dnevnom redu preduzeća koja su višedecenijski problemi u srpskoj privredi i oni će morati da se reše. Rešavaju se postepeno. Hteo bih da kažem, ono što i Misija ističe, da je napredak koji je ostvaren u "Železnicama" značajan, tu se ide dalje. Ostaje problem "Elektroprivrede" koji ima svoju ekonomsku, finansijsku, svoju političku, a rekao bih i svoju sindikalnu dimenziju.

Koja od tih dimenzija će biti presudna da bi se EPS postavio na zdrave noge?

Rešavanje EPS-a je višedimenzionalno, jedan segment je urađen ali ostali su i drugi segmenti koji treba da se urade što je par ekselans političko pitanje koje treba rešiti. Bezuslovno treba rešiti, jer je to najveći sistem u zemlji koji je nosilac privrede. Bez energetike ne fukncioniše ništa u zemlji.

Da li zaista u predstojećim razgovorima neće biti pominjano povećanje plata i penzija, s obzirom na to da se budžet pravi već na jesen?

Budžet se pravi za iduću godinu i to povećanje verovatno pripada idućoj godini. Kada se bude razgovaralo o budžetu, onda će se razgovarati eventualno i o tome.

Koliki je manevarski prostor za povećanje plata i penzija?

Ja sam pristalica, kao ekonomista, da prvo moramo da ostvarimo rezultat, pa tek onda da razgovaramo o raspodeli pozitivnog rezultata. Hajde da napravimo stopu očekivanog rasta, hajde da napravimo rezultat, da ostvarimo taj višak pa onda da razgovaramo o tome na koliko mogu da se povećavaju plate i penzije. Rekao bih još nešto, a to je da obezbeđujemo sredstva za dalji razvoj – moramo da pravimo ravnotežu. Naš problem je što smo previše trošili u prošlosti. Računi su sada stigli i moraju da se plate.

Dosta ste oprezni u izjavama...

Naravno, zato što ulazimo u fazu kad izlazimo iz programa sa MMF-om.

Aranžman se završava u februaru, da li nam je potreban novi?

Mislim da nam je potreban novi. Upravo da bismo obezbedili kontinuitet započetih reformi, i da bismo uspeli da ostvarimo sve ono što želimo da ostvarimo. Dakle, razvoj Srbije mora da bude postavljen na dugoročnim osnovama. Postignuti rezultati su dobri, ali treba nastaviti dalje da bismo imali nove rezultate, nove stope rasta, novo zapošljavanje, i obezbeđivanje novog prosperiteta.