Kako pomoći ženama preduzetnicama?

Ako mogu da ostave znoj na njivi i zarade, mogu da dobiju i veću pažnju finansijera. Sredstva za početak poslovanja teško ćete obezbediti preko klasičnih bankarskih kredita. Za sada su najčešće Mikrofinansijske institucije poput Agroinvesta bile tu da pomognu, a tako je u okolini Kruševca.

"Bavimo se voćnim sadnicama i kalemarstvom. Od tih sredstava nabavljate se hemija za prskanje", kaže Milena Gašić, poljoprivrednica Selište Trstenik.

Poljoprivrednica Biljana Krpić iz mesta Veliki Kupci kod Kruševca ističe da se bavi uzgojem krava muzara.

"Zadovoljni smo jer ta sredstva uzimamo za setvu, uzimamo kredit, odradimo uredno i vraćamo", kaže Krpićeva. 

U Evropskoj uniji žene su vlasnici trećine malih firmi i one su uspešnije na tržištu. Taj prosek u Srbiji drži jedino bankarski sektor gde žene sve više dominiraju. Ako je tako onda ih treba ohrabriti pre sveg kreditima, ali i sredstvima za pokrivanje rizika. Mikrofinansijske institucije nisu dovoljne za promenu ekonomske slike i samozapošljavanja žena već klasični krediti pa je pravo vreme da banke prepoznaju potencijal i vrednuju više žensko preduzetništvo.

"Žene su po pravilu aktivnije i budnije u poslu ali im je potreban podsticaj. Nažalost dve trećine njih se nikada ne obrate banci za kredit iaoko imaju potrebe za tim. Kao razlog za to navode da nemaju sredstva obezbeđenja, velike troškove i nepoznavanja prilika za razvoj", ističe predsednica Izvršnog odbora Unikredit banke Srbija Čila Ihas.

A kada je reč o ukupnoj zaduženosti u Srbiji fizičkih lica situacija je sledeća: Od ukupno 808 milijardi dinara muškarci su zaduženi sa 483 milijarde dinara ili 60 odsto od ukupnih kredita a žene sa 324 milijarde. Žene su skoro duplo pedantnije i u otplati kredita pa kasne sa oko pet procenata a muškarci sa više od osam odsto.  

"Mi smo predvideli da od pet miliona evra, 10 odsto tih sredstava bude zalog za pokrivanje i cilj je bio da podstaknemo banke da odobravaju kredite i onom klijentim koji nisu u prvoj liniji za dobijanje pozajmica ko što su mladi ili početnici. Prosto da uz to obezbeđenje budu fleksibilnije", napominje direktor EBRD-a za Srbiju Danijel Berg.

Mikrofinansijske institucije nisu dovoljne za promenu ekonomske slike i samozapošljavanja žena pa je pravo vreme da banke prepoznaju potencijal i vrednuju više žensko preduzetništvo poput klasičnog kreditiranja. U tu akciju uključila se i Vlada Srbije kroz projekat rodne ravnopravnosti jer žensko preduzetništvo može da ima ključnu ulogu u otvaranju radnih mesta i pokretanja ekonomije.