Paulovnija – "drvo budućnosti" niče i u Srbiji

Uzgajanje paulovnije – brzorastućeg drveta poreklom iz Kine, poslednjih godina sve je popularnije na našim prostorima. Oni koji su odlučili da posade, kako kažu, "drvo budućnosti" veruju u profit, iako još nema konkretne zarade.

Kinesko drvo odomaćilo se i u Šumadiji – u Nikšiću nadomak Kragujevca. Tamo je na četiri hektara zemlje Bratislav Cvejić zasadio 2.500 stabala paulovnije.

"Naleteo sam na stablo koje je imalo preko osam godina i nisam mogao da ga obuhvatim", priča Bratislav.

Sadnice su na ovu njivu stigle iz susednog mesta – Markovca. Tamo se, osim uzgajanjem, bave i rasađivanjem paulovnije – drveta koje za deceniju dostigne visinu od 18 metara.

 zna za upotrebljivost paulovnije od ranije jer je radio u proizvodnji nameštaja.

"Kada su se pojavili 2012. ili 2013. godine neki hibridi tada sam došao na ideju da pošumim svoje zasade. Uvezao sam iz Mađarske prvi zasad, prvi kontnigent, i video da to lepo funkcioniše", priča Željko Spasojević iz rasadnika paulovnije "Planto".

Za kubni metar bukove industrijske građe potrebno je da drvo raste od 50 do 60 godina. Kubik građe od paulovnije, kažu, dobija se već posle osam do deset godina.

"I ako ide u ogrevno drvo može da da prinos 100 evra za osam godina, a to nije malo jer obična šuma ovu debljinu postigne za nekih pet do šest. A ovo stablo je staro svega pet do šest meseci", objašnjava Batislav Cvejić.

Željko Spasojević ističe da je računica jednostavna. "Sedamsto komada po hektaru: Sedamsto puta sto – jedna veoma impresivna suma. Zbog čega – zato što neko drvo raste. Verujte, nama je to jedna velika motivacija", naglašava Spasojević.

Ne postoje istraživanja koje bi nove biljne vrste trebalo gajiti na našim prostorima. Zato su poslednjih godina, noviteti koji stižu neretko kratkog daha, smatraju stručnjaci.

"U Srbiji ne postoji, nažalost, izvršena rejonizacija biljne proizvodnje, pa takođe nema to urađeno ni kada je u pitanju šumsko rastinje. Vi danas imate da se u Vojvodini intenzivno gaje sorte malina, da se gaji i aronija", ističe agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Zoran Berbatović iz Udruženja za šumarstvo i preradu drveta Privredne komore Srbije kaže da je retka pojava da se od neke vrste drveta koje nije od ranije prisutno na našem tržištu rade plantaže.

"Sada je topola jako interesantna zbog proizvodnje gajbica za voće, tako da se prave plantaže topole koja nekada nije bila tražena", kaće Berbatović.

A da li će paulovnija pronaći mesto na tržištu, u drvnoj ili nekoj drugoj industriji, videćemo za tri godine, kada bi trebalo da se poseku prva stabla.

broj komentara 12 pošalji komentar
(ponedeljak, 12. jun 2017, 10:20)
anonymous Lala [neregistrovani]

Eh ,ti Kinezi ,

Šta neće sveć izmisliti .

(ponedeljak, 12. jun 2017, 09:11)
anonymous [neregistrovani]

Зубизарета

@Ne nasedajte

Јапан је један од највећих светских произвођача пауловније, али и један од највећих увозника овога код њих изузетно цењеног дрвета. Она јесте лагано дрво, али има врло, врло стабилне конструктивне особине па се користи баш за израду квалитетног и дуготрајног намештаја. У Јапану нема породице која нема неки предмет у кући израђен од овога дрвета јер се сматра за дрво које доноси срећу породици. Није за греде и носеће конструкције, као што нису ни многе друге врсте. Ту се зна шта се користи. Пауловнија није неквалитетно дрво, брзорастуће је само у узгојним условима, врло постојано и лако за обраду. Чак се лист пауловније налази на јапанском кованом новцу. На мочварним, поплавним просторима топола остаје незамењива, али пуловнија као квалитетније дрво је одлично за засаде по запуштеним сувљим теренима.

(ponedeljak, 12. jun 2017, 09:00)
anonymous [neregistrovani]

Није баш тако

@Ne nasedajte

То што сте написали једноставни није тачно. И најзначајније светски признато истраживање овога дрвета је нашег Шумарског факултета у Београду. Пауловнија јесте врло лако дрво, али напротив врло постојано. Има коефицијент квалитета 8,8 (смрча 11,2, храст 10) и по Мониновој табели квалитета спада у дрво доброг квалитета наравно горе од смрче и храста, али ове две врсте су знатно скупље за индустријску производњу. Пауловнија се не може употреби у захтевнијим конструкцијама где је потребна велика чврстоћа и отпорност. Она се веома брзо природно суши и то вез витоперења, савија и пуцања. Димензионо је најстабилније дрво. Врло лако се боји и лакира. Добрих је изолационих својстава и врло отпорно на труљење. И због тога се користи за израду намештаја, резбарије, столарије, фурнира и амбалаже, за ламеприје, рамове, музичке инструменте, изградњу авио модела и лаких летелица...

(ponedeljak, 12. jun 2017, 08:45)
anonymous [neregistrovani]

Мало појашњење

@Da li se botanicari slazu

Ботаничари немају ништа против, јер пауловнија није инванзивна врста. Она у природном окружењу не расте ништа брже од сваког другог дрвета (хајде да кажемо просечне брзине), рецимо топола је са њу спринтер у расту. У засадским условима пауловнија постиже брзи раст захваљујући "чеповању" и редовном потсецању грана. У природи нема ко да чепује дрво. И још нешто - брзи прираст је само на узгајаној биљци - а размножавање чак сложеније од многих других врста дрвећа - дакле није коровска биљака. Чак ни у Кини и Кореји где се задржала у природним ареалима после повлачења леденог доба нигде не постоје шумска станишта овога дрвета. А данас расте широм света у умереном појасу (где је и живела пре леденог доба). Иначе она је у Србији присутна више од 100 година (имате их у парку преко пута Скупштине), у парковима по градовима, манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори... И није ни ружно ни штетно дрво, већ има предивне цветове који предивно миришу и врло племенито дрво за разлику од тополе. Не постоји никаква опасност да она наруши природну равнотежу у Србији.

(ponedeljak, 12. jun 2017, 08:32)
anonymous [neregistrovani]

ne nasedajte

Isto kao što je svojevremeno bilo sa puževima, aronijom itd... itd...
Drvo je veoma male gustine, što znači da je veoma meko i nepostojano - nameštaj izrađen od tog drveta se lako lomi i trajnost mu je kratka u odnosu na klasične materijale od kojih se izrađuje. Za ogrev nije, jer gori brzo - ima slabu kalorijsku vrednost.

(ponedeljak, 12. jun 2017, 07:21)
anonymous [neregistrovani]

tuzno

Još jedan promašaj u nadi da se dođe do Para!
Da je ovom drvetu mesto u Srbiji tu bi raslo oduvek. Biće ovo veeelika ambrozija.

(ponedeljak, 12. jun 2017, 02:14)
anonymous [neregistrovani]

Da li se botanicari slazu

Kakav ce biti uticaj tog drveta ako se razmnozi na nasu floru i faunu, mnogi zivotinjski primerci zavise od postojece vegetacije, sko se ona narusi odose i zivotinje i ptice koje nece sletati niti praviti gnezda na tom drvecu, primer Australije sa uvezenim biljnim i zivotinjskim vrstama iz Evrope (lisice, zecevi, sarani, pacovi, razno drvece) koje su ugrozile poremetile ravnotezu domace zivotinje i ptice (koale, volabije, i dr).
Ne igrajte se sa prirodnom ravnotezom, ostace Sumadija bez slavuja zarad par dolara. Lako je poseci sume ali tesko je posle vrati jedno narusenu prirodnu ravnotezu i harmonije, tacnije nemoguce.

(ponedeljak, 12. jun 2017, 00:17)
anonymous [neregistrovani]

Paulovnija se isplati

Molim vas da ne pisete stvari napamet. Paulovnija se itekako isplati za sadnju, prilicno je otporna na mrazeve - prosla i pretprosla zima su bile prilicno hladne, ali to mojim zasadima od dvanaest stabala nije nanelo nikakvu stetu. I ne razumem, kakve ima veze da li je sadite na velikim teritorijama ili malim ? Koliko god stabala da zasadite, imacete korist jer uz zalivanje ovo drvo raste kao ludo - vec za pet godina dostize skoro deset metara. Koristi se najvise u industriji namestaja, spanci prave gitare od drveta paulovnije, znaci ogromnu korist u primeni ovo drvo ima, samo je jos uvek deficitarno - ne gaji se puno.

(nedelja, 11. jun 2017, 23:20)
Радан [neregistrovani]

осетљиво на мраз

Ово дрво је јако осетљиво на мразеве. Виђао сам плантаже које су готово уништене мразом. Остале су само суве стршљике високе 5-6 метара....али опет избијају младари.

(nedelja, 11. jun 2017, 22:28)
anonymous [neregistrovani]

Samo za ekonomiju

Kao poznavalac drveća i biljaka mogu reći da je ovo drvo koje ne pripada našem podneblju već mestima ogromnih prostranstava. Ogromni listovi i retko nelepo drvo. Nikako ne sme da se koristi u dvorištima jer jako brzo raste i pravi veliki otpad u bašti. Sem za ekonomsku upotrebu zaista nije nizašta drugo.