Počinje korišćenje pepela za izgradnju puteva

"U Vladi je danas potpisan i prvi ugovor za 3.630 tona pepela koji će se koristiti na izgradnji auto-puta između Beograda i Čačka na Koridoru 11, što je donacija EPS-a", rekao je Antić na zasedanju Skupštine udruženja ECOBA u Beogradu.

Ministar je kazao da su ovo ipak prvi koraci jer na deponijama ima oko 200 miliona tona pepela, a godišnje se proizvede dodatnih šest miliona tona.

Podsetio je da je Vlada 2015. donela uredbu kojom se definišu načini korišćenja pepela.

"Mi želimo da naučimo puno toga od vas, ja sam zadovoljan što je EPS član ove asocijacije, i mislim da je to važno jer je i put Vlade Srbije usmeren ka tome da pepeo dostigne status sirovine i kod nas kao što je kod vas, u Evropi i širom sveta", rekao je Antić.

On je kazao da je velika stvar što se sastanak udruženja ECOBA održava u Beogradu, jer će pomoći Srbiji da uhvati korak sa svetom, usvoji nove mehanizme i nauči kako da komercijalizuje velike količine pepela koje poseduje.

Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić rekao je da je ovaj dan važan za EPS, ali i za celu Srbiju i njenu privredu.

"EPS ima za osnovnu delatnost proizvodnju električne energije, ali njena proizvodnja je 70 odsto iz uglja, i zato ima toliko pepela na deponijama, i zahvaljujući Vladi i Uredbi iz 2015, taj pepeo počinje da se koristi u izgradnji puteva", rekao je Grčić.

On je dodao da su od 2015. do danas, EPS i nadležno ministarstvo uspeli da se dogovore o korišćenju pepela sa dve termoelektrane, što je veliki napredak.

"Srbija nije dovoljno tržište za količine koje imamo i zato ističem da smo počeli izgradnju luke na Dunavu, što je važno za rečnu komunikaciju u budućem transportu pepela", istakao je Grčić.

Predsednik udruženja ECOBA Ivan Skidmor rekao je da je EPS član tog udružnja od 2010. godine, i da je ovo druga poseta Srbiji posle 2011. godine.

"Možda će, kada dođemo sledeći put za pet godina, korišćenje pepela biti povećano. ECOBA postoji više od 25 godina, i ima članove u 28 zemalja. Sve te zemlje govore različite jezike, ali zajednički jezik postižemo jer imamo iste izazove i iste želje", naveo je Skidmor.

Dodao je da se zajednički radi na standardizaciji, kako bi se postigla veća komercijalna korist za sirovine dobijene iz uglja.