Antić: U energetsku efikasnost javnih objekata uloženo 10 miliona evra

Antić je na Sajmu "Renekspo - Voda i energija Zapadnog Balkana", koji se održava u Beogradu, rekao da građani treba da znaju da je energetska efikasnost način da se štede resursi i da u skladu sa tim treba i da se ponašaju.

"U Srbiji se energija dosta rasipa, a trebalo bi da se efikasno troši jer smo se obavezali da do 2018. godine ušedimo devet odsto u odnosu na ukupnu potrošnju energije iz 2008. godine", rekao je Antić.

Dodao je da je do sada ostvarena ušteda od pet odsto.

Antić je istakao da je Srpski centar na Mašinskom fakultetu u Beogradu za energetsku efikasnost do sada obučio 40 menadžera za energetsku efikasnost u lokalnim zajednicama i 20 menadžera za industriju i da oni treba da budu "nosioci promocije energetske efikasnosti".

Srbija se, kako je rekao, obavezala da do 2020. godine iz obnovljivih izvora energije proizvodi 27 odsto energije.

"Više objekata koji će koristiti obnovljive izvore, a čiji je kapacitet nekoliko stotina megavata je u različitim fazama izgradnje, a 80 megavata električne energije se već dobija iz obnovljivih izvora", rekao je Antić.

U Srbiji, po njegovim rečima, već radi desetak postrojenja na biomasu, a plan je da se tridesetak megavata struje dobije uz pomoć biomase koja je skoro neiskorišćena u Srbiji.

"Nemačka vlada je obezbedila 22 miliona evra, a Šajcarska pet miliona evra kako bi se u lokalnim samoupravama stimulisali projekti zamene fosilnih goriva biomasom", rekao je Antić.

Šef regionalng predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre rekla je da ta banka planira da podrži projekte u oblasti zaštite životne sredine i prečišćavanju voda.

"EIB je 300 miliona evra uložila u projekte koji se odnose na vodu i kanalizaciju, a 400 miliona u elektromrežu na Zapadnom Balkanu. Plan je da se u naredne tri godine godišnje ulaže po 800 miliona evra u različite projekte", rekla je Negreova.

Ta banka je, kako je navela, od 2001. godine Srbiji odobrila 4,7 milijardi evra, od čega su potpisani ugovori za 3,8 milijardi, a isplaćeno je 3,3 milijarde.

Ambasador Holandije u Srbiji Hendrik van den Dol istakao je da ta zemlja ima dosta iskustva u upravljanju vodama i sa poplavama.

"Na Sajmu se predstavljaju 23 holandske firme koje primenjuju najsavremenije tehnologije u upravljanju vodama i mogu da pruže savete srpskim firmama i to već čine kroz saradnju", ukazao je Van den Dol.

Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter rekao je da ne postoji održivi razvoj bez brige o vodama.

"U Mađarskoj je upravljanje vodama i njena sanitacija jedan od glavnih prioriteta, jer od toga zavisi budućnost ljudi", zaključio je Pinter.