Koliko često zvoni poreski alarm?

Iako postoji više od godinu i po dana, mnogi još nisu ni čuli za Poreski alarm, internet adresu na kojoj građani mogu anonimno da prijave nepoštovanje poreskih propisa. Zvanični podaci pokazuju da najviše prijavljuju neizdavanje fiskalnih računa.

Alarmiraju i zbog izdavanja lažnih računa, poslodavca koji angažuju radnike na crno i drugih utaja poreza. Međutim, i dalje mnogo više prijavljuju telefonom, putem pošte i elektronske pošte. Možda zato ne treba da čudi podatak da je za nešto više od godinu i po dana, koliko alarm radi, zazvonio tek oko 6.000 puta.

"Naši inspektori su obradili 45,1 odsto dosada i utvrdili određene nepravilnosti. Moram napomenuti da građani koji prijavljuju nepravilnosti putem Poreskog alarma neće dobiti povratnu informaciju o našoj kontroli u skladu sa Zakonom", kaže Ivan Paligorić iz Poreske uprave.

Građane koji pomažu državi, signalizirajući joj ko i gde taji porez, trebalo bi obavestiti šta se dogodilo s njihovom prijavom, smatraju stručnjaci.

"Naled je kroz Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predložio da se uspostavi sistem 72, što bi značilo da građani u roku od 72 sata moraju da dobiju povratnu informaciju od nadležnih organa o tome šta je po njihovoj prijavi urađeno. Mogli bismo da otvorimo javnu raspravu i da izmenimo neophodne propise kako bi nadležnim organima bilo omogućeno da te informacije daju", objašnjava Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Najnovije istraživanje je pokazalo da, iako je većina građana i privrednika svesna štete koju proizvodi siva ekonomija, manjina je spremna da to prijavi.

Čak 80 odsto građana kaže da ne bi prijavilo kafić niti drugi objekat u kome ne dobijaju fiskalni račun. Navode da im račun ne treba, da ne žele da ulaze u raspravu zbog toga i smatraju da o tome država treba da vodi računa.

Oko 67 odsto građana nije spremno da prijavi poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, najčešće jer se plaše da ne izgube posao ili da će im se smanjiti plata ako pređu u legalnu zonu.

Kod privrednika, slika je nešto bolja.

Čak 61 odsto ne bi prijavio nelojalnu konkurenciju. Najčešće navode da je isključivo posao države da suzbija sivu ekonomiju i da ne veruju da bi njihova prijava imala efekta.

U godini borbe protiv sive ekonomije, istraživanje je pokazalo da svaki deseti građanin i ne zna šta je siva ekonomija.