Biomasa – isplativa zamena za gas i mazut

Srpske toplane greju uglavnom na gas i mazut, koji su skupi jer se uvoze. Ukoliko dođe do problema u snabdevanju, osam toplana nema alternativu gasu. Nekoliko pilot projekata pokazuje da bi biomasa mogla da bude isplativa zamena i da bi grejanje moglo da bude 10 odsto jeftinije od mazuta.

Prošle godine, smederevska toplana je jednu kotlarnicu sa lož ulja prebacila na biomasu i prepolovila troškove za energente. Konkurisali su za rekonstrukciju još jedne koja će grejati 1.000 stanova.

"Negde za 86 odsto otprilike, prema prvim proračunima smanjili bi emisiju ugljen dioksida, gde bi za 37 odsto uštedeli na nabavci energenata. I očekujem da zajedno sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjem pri Vladi, uđemo u prvih desetak gradova koji će dobiti te kreditne linije", kaže direktor Toplane u Smederevu Vladimir Kulagić.

Za prelazak na biomasu u Programu Ministarstva energetike je 15 toplana. Uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju i "KFV banke" u toku je prva faza rekonstrukcije pet daljinskih sistema u Malom Zvorniku, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju i Bečeju.

"Kada se obezbedi model finasiranja i kada se završi potrebna dokumentacija, u roku od šest do devet meseci je moguće izgraditi, ugraditi kotao na biomasu i početi sa proizvodnjom. I sa ekonomskog aspekta može da omogući da cena grejanja bude jednaka ili niža od cene grejanja koju mi danas imamo iz mazuta i gasa", kaže Petar Vasiljević, stručnjak za toplotnu energiju.

U okviru drugog projekta, koji podržava Program Ujedinjenih nacija za razvoj, gradi se i šest novih postrojenja na biomasu koja će pored grejanja proizvoditi i struju. U Privrednoj komori Srbije spremna je i elektronska berza ponude i tražnje biomase.

"Očekujemo da će to za koju godinu u punom kapacitetu zaživeti, gde ćemo dakle na jednom mestu imati pregled ponuđača i onih koji traže biomasu i mogućnost da sklope dugoročne ugovore. Najkompleksniji deo je obezebediti sigurno dugoročno snabdevanje biomasom, ne za jednu grejnu sezonu, ne u jednom delu godine nego tokom cele godine. Kapaciteti gde se skladišti ta biomasa takođe moraju da budu značajni", navodi Miloš Banjac iz Ministarstva energetike.

Od svih obnovljivih izvora energije najveće mogućnosti su u biomasi.

Srbija iz obnovljivih izvora obezbeđuje 23 odsto energije, udeo biomase je 10 odsto i taj procent mogao bi da bude duplo veći kada bi se iskoristio potecijal koji zemlja ima u biomasi.

Zbog ledenih dana toplane gotovo ceo decembar i januar grejale su 24 časa i do sada su potrošile za trećinu više skupog gasa i mazuta nego lane. Zbog toga je neophodna alternativa u biomasi.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 06. mar 2017, 10:00)
anonymous [neregistrovani]

Isplativo!!!

Naravno da je isplativo. U nekim zemljama na zapadu se instalira individualno zagrevanje jer nemaju "zajednicko" tj. jedna toplana za deo grada ili na ceo grad u zavisnosti od njegove velicine. Npr u Spaniji koja je najveci proizvodjac maslina u Evropi i takodje najveci proizvodjac badema, kao biomasa se koriste mlevene semenke od masline ili mlevena ljuska od badema. Individualna instalacija je mnogo skuplja nego kod bojlera na gas ili struju, ali zato svaki dom isplati svoja ulaganja tek za 13-14 godina. Jedino po zapadnoj statistici nisu uracunali koliko puta moras da menjas bojler u toku tih 13-14 godina. Kada se to izracuna a kod nas se menjaju zbog kvaliteta vode (u zavisnosti od regiona Srbije) od 3-5 godina, dok "grejac" tj. individualni kotlovi izdrze mnogo vise vremena. Kod nas je popularan pelet i sojina slama a ima i drugih varijanti.

(ponedeljak, 06. mar 2017, 08:54)
Зоран [neregistrovani]

Србија нема довољно извора биомасе

Са 300-600 мм падавина годишње у Србији од јула месеца нема прираста биљне масе (ту спада и прираст дрвне масе у шумама). Са оно мало прираста биљне масе у првој половини године мора да се обезбеди храна за становништво и животиње у сточарској производњи, огрев за становништво, материјал за грађевинску и индустрију намештаја, производњу хартије итд. Са њива не можете изнети сву сламу јер целулозни остатак од жетве је неопходан за регенерацију микроорганнизама у ратарском земљишту који су и овако угрожени (а са њима и плодност ратарског земљишта) смањеним биодиверзитетом у интензивној ратарској производњи. Треба ли сву биомасу, чија се вредност вишеструко увећава прерадом у врхунске (и стратешке) прехрамбене и друге индустријске производе, да заложимо , а онда ово што сада производимо да увозимо? Нађите озбиљне саговорнике и направите један озбиљан чланак на ову тему. На западу Европе киша пада 300 дана у години и они имају велики прираст биљне масе и често, кад дођу код нас, нису свесни чињеница о којима вам пишем. Имам лично искуство у томе, јер се годинама бавим развојним пројектима у пољопривреди.