Briga zbog srpskog crvenog zlata, cena pada a konkurencija jača

Izvoz maline stagnira već neko vreme, a mnoge hladnjače još nisu oslobodile magacinski prostor za sledeću berbu. Trenutno je i cena zamrznute maline niža od otkupne u svežem stanju. Srbija kao najveći svetski proizvođač i izvoznik maline, sa godišnjom proizvodnjom do 110.000 tona, sada ima ozbiljnu konkurenciju u Evropi i regionu. Da bi ostali u vrhu, srpski malinari moraju da sade kvalitetne sorte i brinu o higijeni berbe, traže nova tržišta i okrenu se preradi.

U Srbiji je pod malinom 15.000 hektara. Osim u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji malinjaci se šire i u Vojvodini. Samo prošle godine od izvoza tzv. crvenog zlata država je prihodovala 248 miliona evra.

Hladnjačari, međutim, nisu zaradili koliko su planirali jer u magacinima imaju oko 15.000 tona viška, jer prinose ima i konkurencija - Čile, Poljska, ali i komšiluk.

"Hladnjače su nažalost, mogu slobodno da kažem, prepune naročito ako se uzme u obzir doba godine odnosno da je svakim danom nova berba sve bliže i bliže. Ukoliko se produži ovakav trend, ukoliko se ne poveća izvoz u narednim mesecima, moglo bi u Srbiji ostati i do 30.000 tona maline", ističe Paun Petrović iz Poslovnog udruženja hladnjača.

Proizvođači i zadrugari, koji čekaju junsku berbu, zabrinuti su za rod, cenu, plasman. Očekuju podršku države.

"Treba da sednemo da napravimo tim koji će naći izlaz za situaciju koja će se možda dogoditi, a možda neće. Sve je diskutabilno od te hiperprodukcije šta će biti", kaže Božo Joković, predsednik Zadruge "Agro eko voće" iz Arilja.

U Srbiji je registrovano 30 sorti maline. Sadi se samo pet. Od ostalih proizvođača izdvaja nas kvalitet i sorte vilamet i miker. U poslednje vreme sade se i poljske maline – polka i polana.

"Imali smo slučajeve i kod malih hladnjačara i kod onih koji su nedovoljno spremni da razmišljaju o tržišnim zakonitostima da mešaju te sorte i jednostavno neko će tamo uzeti uzorak, taj kome prodate, shvatiće da to nije po onim svojstvima šta bi trebalo da bude i verovatno na duže staze neće razmišljati o vama kao ozbiljnom partneru", ukazuje Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Vlade Đoković iz Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede ističe da proizvođači moraju da shvate da čiste gajbice i čiste ruke nisu samo prazna priča.

"To je način da se izbegnu kasnije posledice, odnosno posledice koje smo imali sa noro virusom prilikom izvoza", dodaje Đoković.

Zato je u pripremi i priručnik o higijeni berbe maline, sa obavezujućim uputstvima za proizvođače. Osim zdrave i ukusne maline, prostor za zaradu malinarima otvaraju i nova tržišta, rusko i japansko, koja su povećala potrošnju, ali i prerada tog voća koja donosi dodatnu vrednost.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.