Krediti u evrima ili dinarima – šta će biti povoljnije

Kamata po kojoj se plaćaju krediti u evrima – evribor – išao je naruku onima koji su otplaćivali kredite proteklih godina, jer nije rasla. Hoće li i ove, zavisi od brojnih kalkulacija na svetskom tržištu. Od političkih prilika u Evropskoj uniji do cene nafte. Bankarima je teško da prognoziraju hoće li biti oscilacija.

Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije kaže da banke prave različite scenarije – i ako dođe do rasta kamatnih stopa u evrima i pada kamatnih stopa u dinarima.

"Najrealnije je da će se u kratkom roku zadržati ove kamatne stope u evrima, a da će postepeno doći do snižavanja kamatnih stopa u dinarima", smatra Dugalić.

I oni koji prate bankarsko tržište očekuju da rate u evrima ostanu nepromenjene. Predlažu refinansiranje dugova od pre tri ili četiri godine, jer su kamatne stope značajno niže. Oni koji tek planiraju zaduženje, imaju savet.

"Zadužujte se ako baš morate u dinarima, ako ne postoji opcija dinarskog zaduženja, onda je evro prva sledeća opcija", rekao je Dušan Uzelac sa finansijskog portala Kamatica.

Zaduženja u evrima najčešća su kod stambenih kredita. Pojedine banke nude i dinarske, ali su i kamate značajno više.

"To je dobar pokazatelj da su banke spremne da se klade, žargonski rečeno, na dinar na duži rok, ali upravo takve stvari će i ojačati dinar prvenstveno kod nas, jer ćemo mi više verovati u dinar, a dinar vredi onoliko koliko mi verujemo u njega", rekao je Uzelac. 

Od poverenja, ali i inflacije, privrednog rasta i spoljnog duga. Dva od tri parametra, stručnjaci tvrde, idu naruku dinaru. Zato su i, kažu, procene da bi dinarski krediti mogli da pojeftine realne.

Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademija kaže da ako inflacija bude pod kontrolom, kao što je bila u 2016. godini, ne očekuje povećanje kamata, čak se može dogoditi da se referentna kamatna stopa NBS smanji.

Kako kaže, to bi praktično dovelo do pojeftinjenja kredita, a jeftiniji krediti bilo da se radi o privredi ili stanovništvu utiču pozitivno na ekonomske aktivnosti.

"To znači – više će se kupovati, više će se firme zaduživati da povećaju proizvodnju", objasnio je Musabegović.

U prvih šest meseci ove godine, tvrde upućeni, ne treba očekivati ni poskupljenje, ni pojeftinjenje kredita.

Za to vreme neće se rešiti političke nepoznate u ekonomskoj jednačini – izbori u Francuskoj i Holandiji, ali i prvi potezi novog američkog predsednika.