Da li je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om?

Ako se ostvare budžetski planovi Srbija će ovu godinu završiti sa privrednim rastom od tri odsto i deficitom od 1,7 odsto BDP-a. Premijer Aleksandar Vučić veruje da će godina biti i bolja od plana, ipak, poručuje da ne bi imao ništa protiv novog aranžmana sa MMF-om.

"Smatram da moramo razgovarati o tom pitanju i lično ne bih imao ništa protiv takve ideje", rekao je Vučić na Rojtersovom forumu u Davosu.

Da li je Srbiji novi aranžman potreban, mišljenje struke je podeljeno.

"Za ono što nam predstoji biće potrebne još tri-četiri godine, kako bi se ceo javni sektor potpuno oporavio i bilo bi dobro da MMF tu bude prisutan kao sidro da bi se te reforme i ostvarile", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže da su aranžman i sami odnosi sa Fondom "išli relativno glatko", ali ne zato što je MMF bio popustljiv nego zato što je Vlada bila efikasna u merama.

"Ako se to nastavi onda nam sam aranžman nije ni potreban", kaže Nikolić.

Saglasni su da je pozicija Srbije pred moguće nove razgovore znatno bolja nego pre tri godine.

"To je značajan pomak ali predstoje značajne stvari – da se taj deficit smanji do balansiranog budžeta ili minimalnog deficita čime bi se obezbedilo da se veliki javni dug koji je 75 odsto BDP-a počne naglo da smanjuje, što je neophodno, i drugi blok reformi koje nisu značajno pokrenute", kaže Pavle Petrović.

Pre svega, to se odnosi na poslovanje državnih preduzeća i očuvanje postignutog smanjenja broja zaposlenih u javnoj upravi. Da li će se to raditi uz program sa MMF-om, zavisi i od njihovog interesa jer Srbiji nije potrebna novčana pomoć, kao što nije koristila ni odobrena sredstva u važećem aranžmanu.

"Ukupan finansijski deo koji je išao fondu, oko dva miliona dolara ili evra, to gotovo jedva pokriva njihove troškove dolazaka", kaže Ivan Nikolić.

Ako se ugovori novi aranžman on će biti sedmi dogovor Vlade Srbije i MMF-a od 2000. godine.

Zanimljivo je da je bivša zajednička država Jugoslavija bila jedna od 44 države koje su 1944. godine osnovale Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku. Pet godina kasnije 1949. dogovoren je prvi aranžman Jugoslavije i MMF-a.