Osuđenici u Nišu proizvode delove za automobile

Grbović je agenciji Beta rekao da će dnevna proizvodnja uskoro biti povećana na 90.000 komada.

"U toku je nabavka 15 novih mašina za taj pogon tako da ćemo ih imati 22", rekao je Grbović i dodao da se u pogonu već radi 24 sata.

Prema njegovim rečima osuđenici izrađuju elektrodelove za stranu kompaniju koja posluje u Nišu i koja kompletnu proizvodnju izvozi.

Grbović je istakao da je u toku nabavka mašina za zatvorsku štampariju koja će biti otvorena u istom objektu u kome je prošle jeseni počeo da radi novi tekstilni pogon.

"U tom pogonu prošle godine su izrađeni proizvodi vredni 45 miliona dinara. Reč je o tekstilnim proizvodima neophodnim za opremanje zatvora, kao i o uniformama za radnike obezbeđenja u sudovima", rekao je Grbović.

Osuđenici, kako je dodao, u zatvorskim radionicama izrađuju i na desetine različitih proizvoda poput metalnih ograda, nameštaja, klupa, suvenira, šahovskih tabli i košnica.

"Zavod je prošle godine ostvario prihod od 80 miliona dinara, ne računajući prinose ostvarene u oblasti poljoprivredne i stočarske proizvodnje", rekao je Grbović.

Prema njegovim rečima KPZ je u odnosu na 2013. godinu stočni fond uvećao skoro četiri puta i sada ima 110 goveda, 1.626 svinja, 358 ovaca, oko 2.400 koka nosilja i 750 kunića.

Za poslednje tri godine, dodao je Grbović, višestruko je uvećana i poljoprivredna proizvodnja, tako da Zavod obezbeđuje skoro sve što je potrebno za ishranu osuđenika, a značajne viškove povrća, kao i mleka i mesa prodaje na tržištu.

Naglasio je da su osuđenici su između ostalog proizveli 50 tona krompira i isto toliko kupusa, 41 tonu paradajza, 14 tona paprike, sedam tona šargarepe, osam tona krastavaca.

"Poljoprivredna proizvodnja se organizuje tokom cele godine, tako da u staklenicima već sada imamo 16.000 salata i 15.000 strukova luka", rekao je Grbović.

Kazneno-popravni zavod u Nišu ima oko 1.400 osuđenika, a prema Grbovićevim rečima radno je angažovano njih oko 1.000.

Grbović tvrdi da osuđenici sami biraju kojim poslom žele da se bave, a mnogi od njih tokom boravka u zavoru nauče zanat kojim se bave i kad se vrate svojim kućama.

"Među osuđenicima ima i onih koji ne žele da rade. Zakonsku regulativu bi zbog toga trebalo promeniti i uvesti da ti osuđenici plaćaju naknadu za boravak u zatvoru, jer troškove njihovog boravka sada plaćaju poreski obveznici", smatra je Grbović i dodao da naplata zatvorskih dana zatvorenicima koji ne žele da rade odavno postoji u mnogim zemljama u svetu.