Zašto se ne podudaraju objektivni podaci i utisci građana?

Cene su u 2016. godini u proseku porasle 1,6 odsto, ali su plate povećane više - 2,5 procenta. Statistika je izmerila i da smo kupovali više gotovo osam odsto. A sve to znači da smo u proseku živeli bolje.

"To je poznata činjenica da su subjektivni utisci drugačiji od onoga što predstavlja objektivna mera. Građani subjektivno kad uđu u prodavnice zapažaju cene na pojedinačnim proizvodima i to je uvek jedna korpa koja nipošto ne odgovara onoj korpi koja se uzima u obzir, a ta korpa je standardizovana", objašnjava Miladin Kovačević, dirketor Republičkog zavoda za statistiku.

Kod podataka sa tržišta rada nije subjektivni osećaj, već pravilo da rast broja zaposlenih i smanjenje nezaposlenih prati rast proizvodnje, ali ono u Srbiji kažu ekonomisti izgleda ne važi.

Prema anketi Zavoda za statistiku broj nezaposlenih za četiri godine gotovo da je prepolovljen sa 26,5 procenata na 13,8 odsto.

"Mislim da se to nije dogodilo u toj meri. U nekim periodima broj zaposlenih u poljoprivredi rastao je za 20 do 30 odsto, a poljoprivredna proizvodnja gotovo ista. Povećava se značajno broj pomažućih članova domaćinstava koji su angažovani. Prosto neverovatno da se tako velike promene dešavaju u kratkim vremenskim periodima", ističe Milojko Arsić, profesor Ekonomski fakulteta u Beogradu.

Kovačević tvrdi da anketa prikazuje tekući tok zaposlenosti i nezaposlenosti.

"Definicija zaposlenosti prema anketi je bar jedan sat rada u datoj nedelji merenja. Neformalna zaposlenost šeta gore dole. Ne znači da ova stopa od 13,8 odsto, koja jeste istorijski najmanja, ne znači da neće biti veća u ovom kvartalu zato što će se zbog sezone promeniti taj kontigent neformalne zaposlenosti", napominje Kovačević.

Praksa je teoriju u Srbiji demantovala i time to je uprkos merama štednje ekonomija ostvarila rast.

"Za te takve vanserijske rezultate uvek morate da imate sreće. Dakle, u literaturi ima primera u Irskoj koja je imala sreće zbog pristupanja EU, u Kanadi zbog skoka cene energenata. Uvek je potrebna sreća da bi imali takve rezultate", tvrdi Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.

Naša sreća bila su povoljna kretanja u svetu, pad kamata i cene energenata. Ali, sreća može i da okrene leđa.

"Zato ne bi trebalo previše da se zanosimo da smo definitivno rešili neke ekonomske probleme i da ne moramo dalje da sprovodimo mere štednje i reformišemo preduzeća i privredni sistem", zaključuje profesor Arsić.

Rizik od zanosa bar do kraja 2017. umanjuje MMF, jer njihov nadzor nad dogovorenim refomama traje još godinu dana.