Mere štednje - rezultati Srbije u odnosu na susede

U Crnogorskoj skupštini poslanici razmatraju budžet i prateće zakone. Ispred, građani protestuju zbog, pored ostalog, najavljenog smanjenja naknada majkama sa troje i više dece.

Predsednik RP Janko Vučinić kaže da to nisu nikakve mere štednje već "harač nad narodom Crne Gore".

Stručnjaci kažu da uz visok javni dug država mora ili da smanji davanja ili da poveća poreze.

Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je bilo pitanje da li je to sa stanovišta Crne Gore pravedno i da li je najefikasnije.

Kaže da su sve zemlje koje su imale visok fiskalni deficit morale da primene mere štednje - neke ranije, kao baltičke, neke kasnije. Rumunija sada ima najveću stopu rasta u Evropi, dodaje Arsić.

Rumunija je na primer smanjila plate za 15 procenata i povećala PDV za pet odsto.

Slične mere primenila je i Estonija koja sada ima javni dug od samo 10 odsto.

Srbija je u odnosu na njih kasnila, ali je posle blagih i neuspešnih mera 2012, dve godine kasnije primenila oštre rezove i postigla rezultat.

"Srbija je imala relativno velike mere štednje i povećanje poreza. Fiskalna konsolidacija iznosi četiri posto BDP-a. To je velika fiskalna konsolidacija. Može da se poredi sa onim što su radile baltičke zemlje i Rumunija", kaže Milojko Arsić.

U trećoj grupi su zemlje koje još nisu ni počele da sređuju javne finansije.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da Crna Gora i Hrvatska još nisu implemetntirale adekvatne mere budžetske štednje i nisu uspele da zaustave rast javnog duga.

BiH, slično kao ni Makedonija, nije uspela da stabilizuje privredu i privredni rast, zbog nekih unutrašnjih političkih problema.

Mere, odnosno rezanje troškova najbolje su podneli baltički narodi i već posle dve godine uz brzi rast nadoknadili su ono što su izgubili u konsolidaciji.

Najviše otpora štednji bilo je u Grčkoj i ona je, kažu, najbolji primer šta se desi kad se mere odlažu.