Zašto se krše urbanistički propisi

Kratka šetnja bilo kojim mestom dovoljna je da se uverimo da se nadziđuju objekti pod zaštitom, gradi na javnim povrpinama ili probijaju regulacione i građevinske linije. Međutim, nije samo odgovorna struka, već i investitori koji zarad profita krše propise.

"Kad na javnom konkursu 2002. direkcija raspiše oglas ili tender za 2.000 kvadratnih metara na određenoj lokaciji, a u međuvremenu istekne rok za izgradnju, a 2016. se na toj istoj lokaciji uz neznatna proširenja pojavi dozvola na 8. 000 kvadratnih metara onda se postavlja pitanje čemu služe planovi", rekao je Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Svaki planski dokument predstavlja zakon po kojem se upravlja zemljištem, napominju strucnjaci, ali se struka sve manje pita pri usvajanju takvih planova.

"Rade se razne izmene, dopune, prepravke na bazi potreba pojedinih investitora ili pojedine grupe investitora, ili pojedinih lica koja imaju uticaja na to da se izmene pojedini planski dokumenti. Imamo situaciju da je procentualno veoma malo onoga što je planom predviđeno, sprovedeno i realizovano u stvarnosti", kaže dekan Arhitektonskog fakulteta Vladan Đokić.

"Kao da urbanisti smetaju nekim interesima, ti interesi mogu da budu razni, da dolaze od samih građana od političke volje ili želje, mogu da dolaze i od investitora. Međutim, to je nešto što je kodeks struke i mi se držimo i nadam se da ćemo stići nivo urbanističke poštovanosti kao u drugim zemljama", kaže Nataša Danilović, urbanista u Inženjerskoj komori Srbije.

Dobra arhitektura počinje od ljudi, a završava se objektima, zato je važno da javni interes ostane iznad želja pojedinaca.

"Dešavaju se i slučajevi da se odstupi od planskog dokumenta, ali to je slučaj koji je zakonodavac sankcionisao u delu prekršaja i kaznenih odredbi, tako da pravno lice koje odstupa od planskog dokumenta kazniće se novčanom kaznom od milion i po do tri miliona dinara, a za teže slučajeve bespravne gradnje to se sankcioniše kao krivično delo i zaprećena je kazna do tri godine", rekao je Đorđe Milić iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Nadležni smatraju da svih 26 gradova moraju da imaju glavnog urbanistu, koji će zajedno sa planskim komisijma kontrolisati primenu planova i tako zaštititi javni interes.