Veći fond pomoći u okviru MMF

Braun je, govoreći u Rijadu, naglasio da bi naftom bogate zemlje Zaliva i Kina trebalo da dostave sredstva MMF-u koji bi taj novac upotrebio za pružanje finansijske pomoći najugroženijim zemljama.

Efikasna pomoć zemljama koje su najviše stradale i tekućim globalnim ekonomskim potresima podrazumeva pre svega, prema rečima britanskog premijera, "zaustavljanje širenja finansijske krize".

Kao važan zadarak Braun navodi i potrebu postizanja bolje globalne politike osiguranja od posledica sadašnjih potresa, kao i stvaranje uslova za izbegavanja budućih kriza.

Braun je ocenio da bi sumu od 250 milijardi dolara, koju je MMF već izdvojio da bi pomogao ugroženim zemljama, trebalo znatnije uvećati, ali konkretnu brojku nije precizirao.

Ranije su neki analitičari pominjali da bi MMF trebalo da pomogne oslabljenje ekonomije sa sumom koja ne bi, u celini, bila manja od hiljadu milijardi dolara, ali su čelnici Fonda odmah stavili do znanja da sada ne raspolažu takvim sredstvima.

Pripreme za samit G20

Britanski premijer je juče započeo svoju četvorodnevnu turneju po zemljama Zaliva, u nastojanju da se što bolje pripremi za samit šefova vlada 20 najvećih svetskih ekonomija (G20) koji će se 15. novembra održati u Vašingtonu.

Kako je ranije najavljeno u Londonu, Braun će na vašingtonskom samitu G20 izložiti vlastiti plan za što brži izlazak iz sadašnje globalne kreditne krize i hitno reformisanje uloge MMF-a i Svetske banke i međunarodnim finansijama.

Osim Brauna, ovog vikenda su se, kako prenosi agencija Rojters, oglasili i drugi svetski politički prvaci. Oni su ukazali da će preduzeti sve neophodne korake da bi što pre oživeli njihove ekonomije.

Tako je, na primer, kineski premijer Ven Đibao ukazao da je osnovni zadatak njegove vlade da osigura dalji visok rast domaće privrede koja je u oktobru rasla po nižoj stopi od dvocifrene, što se nije dogodilo već godinama.

Ven Đibao je izrazio, u tekstu koji je objavilo glasilo Komunističke partije Kine, zabrinutost zbog mogućih štetnih socijalnih posledica u njegovoj zemlji, usled sadašnjeg zastoja u svetskoj privredi.

"U uslovima tekuće međunarodne finansijske i ekonomske krize, mi moramo dati još veći značaj naporima da se u našoj zemlji osigura relativno brz privredni razvoj", napisao je u pomenutom tekstu kineski premijer.

Smanjenje baznih kamatnih stopa kao izlaz

Kineska centralna banka je u sredu snizila vlastitu baznu kamatu, treći put u minulih šest nedelja, u nastojanju da i tom merom stvori uslove za još brži privredni rast i prevazilaženje negativnih posledica koje globalna kriza ima na četvrtu po snazi svetsku ekonomiju.

Indija je juče takođe snizila baznu kamatu, u nastojanju da podstakne sve tromiji privredni rast, dok su vodeći ruski funkcioneri najavili da će hitno pomoći državnu "Vnještorgbanku" sredstvima federalnog budžeta u vrednosti 170 milijardi rubalja (oko 6,4 milijarde dolara).

Navedena sredstva trebalo bi da se upotrebe tako što će ruska država kupiti deo bančinih hartija od vrednosti i time povećati njen finansijski potencijal.

Rusko tržište akcija, koje je juče radilo jer u ponedeljak i utorak neće biti otvoreno zbog državnog praznika, ove sedmice je oživelo, nakon prethodnog dramatičnog pada, a glavni indeksi su uvećani za više desetina procenata.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je istovremeno ukazala da će njena vlada odobriti veliki investicioni paket, vredan oko 50 milijardi evra, da bi se podstakao rast vodeće evropske privrede koja je, kao i sve druge najveće svetske ekonomije, sada pogođena recesivnim talasom.

Prošlog meseca nemačka vlada je, inače, odobrila ukupnan paket pomoći ugroženim domaćim banakama i svim drugim kompanijama, u vrednosti oko 500 milijardi evra.