Gde su nestali potrošački krediti

Keš kredit - jednako sloboda kupovine za klijente. Takva je naizgled situacija u domaćem bankarstvu jer je pre 10 meseci zaduženost fizičkih lica potrošačkim kreditima ostala na nivou od 23 milijarde dinara, dok su gotovinske pozajmice mesečno rasle za po nekoliko milijardi dinara i dostigle su 258 milijardi dinara.

"Ja se uvek trudim da kupim preko keša. Nisam pobornik kredita ali kad ne mogu, naravno uzmem neki povoljniji keš kredit koji mogu da podelim na rate", rekla je jedna od naših sugrađanki.

Neki samo robu uzimaju na rate, a neki kažu da im je to fleksibilniji način kupovine pošto, dodaju, potrošački kredit su najskuplji.

Dakle kartice se ne vade iz novčanika više tako lako, već samo ako zamenjuju ulogu čekova. To dokazuje i podatak da je plaćanje karticama i zaduženost građana po tom osnovu dostiglo 33 milijarde dinara.

Neki proizvođači daju robu čak na 36 rata bez kamate i za odobravanje kredita nije potreban odlazak u banku, što će biti trend u trgovanju.

Pre petnaestak godina za kupovinu nameštaja ili bele tehnike bila je potrebna hrpa papira ili različite administrativne zabrane. U međuvremenu, trgovci su sa proizvođačima počeli da kreditiraju kupce uglavnom preko kreditnih kartica i vezivanja za određenu banku.

"Potrošački krediti u ovom trenutku još nisu zaživeli jer su prekomplikovani, jednostavno traže mnogo vremena, previše dokumentacije. Mnogo aktivnosti i kupovine se lakše rešavaju keš kreditima", kaže Branko Greganović iz NLB.

Banke, trgovci i proizvođači su shvatili da je kupovna moć ograničena i da se novi kupci ne mogu naći samo povoljnom cenom robe koja se kreditira. Zato su svi posvećeni nalaženju načina da se kupac privoli na lojalnost preko različitih povoljnosti koje mogu ponuditi samo ako se udruže i svako odrekne dela profita.

"Potrošači su danas mnogo bolje informisani nego u prošlosti. Koriste sve moguće pogodnosti koje im se daju na tržištu. Na kraju sama konkurencija i razvoj tržišta dovodi do toga da potrošački krediti nisu toliko atraktivni koliko su bili godinama unazad. Danas konkurencija i među bankama i među trgovcima tera da se prilagodite potrebama potrošča", rekao je Žarko Malinović iz Odbora PKS za trgovinu.

Država voli potrošnju koja je snažan pokretač rasta privrede jer se tako izdašnije puni i budžet. Tu posebnu ulogu imaju veliki trgovinski lanci. Ako se usput prodaje roba koja je proizvedena u našoj zemlji onda je ceo krug dobro zatvoren.