Zelena gradnja štedi energiju i čuva životnu sredinu

U Evropi se svake tri godine udvostručava broj zelenih zgrada. U Srbiji ih ima osam, a još 30 je u procesu sertifikacije. Do sada je izdato 1.600 energetskih pasoša.

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović kaže da još nismo kao društvo počeli da razmišljamo šta u stvari znači "zelena gradnja".

"To nije samo da napravite zgradu po standardu, to znači da kvalitetnije živite, da manje trošimo resurse, da čuvamo sredinu u kojoj živimo", napominje Mihajlovićeva.

Prva zelena zgrada u Beogradu je ambasada Sjedinjenih Američkih Država koje sertifikuju sve svoje državne objekte, pa je onda i tržište to prihvatilo kao preporuku. Zahteva je sve više.

"Sada je veći akcenat na zdravlju, kako zelena gradnja utiče da ljudi budu zdraviji, u pogledu kvaliteta vazduha, ali i da se ljudi više kreću. Bitno je da zgrade budu otporne na velike oluje, zemljotrese, da mogu da posluže i kao sklonište", kaže Nadav Malin iz američkog Saveta zelene gradnje.

U Italiji je zelena gradnja u usponu, a procenjuje se da će do 2019. godine vredeti 15 milijardi evra.

"Od novih zgrada u Italiji se zahteva da imaju uverenje koje obezbeđuje najbolji nivo energetske efikasnosti. To se traži i za zgrade koje su arhitektonsko nasleđe. Naša ambasada u Beogradu je stara 90 godina a mi smo uradili projekat koji je omogućio uštedu energije za 30 odsto",  ističe ambasador Italije Đuzepe Manco.

Zelenilo u zelenoj gradnji nije neophodno, ali je veoma poželjno.

Stručnjak za zelenu gradnju kompanije "Energo" Marija Golubović kaže da sve nove investicije koje dolaze u Beograd idu po protokolu zelene gradnje.

"Zelene zgrade idu ka tom konceptu zdravih i srećnih zgrada. Smanjuje se potrošnja energije ako imamo zeleni krov ili taj koncept biofilije da vidimo zeleno i odmah se bolje osećamo. Pogled na zelenilo povećeava produktivnost za šest odsto", tvrdi Golubovićeva.

Doprinosi smanjenju otpada za 70 odsto i emisije ugljen-dioksida za 30 odsto.

Sistem zelene gradnje pored toga što je zdraviji, on je i znatno ekonomičniji. Prilikom gradnje štedi 50 odsto vode i 40 odsto energije. Procenjuje se da će do 2018. čak 60 odsto objekata koji se grade u Evropi imati sertifikat zelene zgrade.