Goldstin: Trgovina na Zapadnom Balkanu ispod potencijala

Zemlje Zapadnog Balkana nisu dovoljno integrisane ni na regionalnom, ali ni na međunarodnom tržištu, izjavila je gošća Dnevnika Elen Goldstin, koja će učestvovati na privrednom forumu u Nišu.

Danas i sutra imaćete sastanak sa predstavnicima naše vlade u Nišu i čini se da je regionalna saradnja veoma bitna za Svetsku banku.

Da, tako je. Smatramo da je veoma bitno za zemlje Zapadnog Balkana da sarađuju, a posebno promovišu trgovinu. Zašto je to bitno? Zbog toga što je, istorijski gledano, trgovinska razmena bila pokretač ekonomskog rasta, smanjenja siromaštva i prosperiteta i otvaranja novih radnih mesta širom sveta. To je posebno važno za relativno male zemlje poput zemalja Zapadnog Balkana. Ako pogledate trgovinsku razmenu na Zapadnom Balkanu, trenutno je ta razmena daleko ispod njihovog potencijala i to je problem. Vrlo često kada zemlje uđu u neki red bogatih zemalja, udeo izvoza u odnosu na prihode poraste za stotinak odsto. To se desilo u mnogim zemljama koje su ušle u EU u protekle dve decenije.

Kako mislite da možete da pomognete Srbiji? Predložite šta Srbija treba da uradi kako bi proširila regionalnu saradnju.

Što se trgovine tiče, reč je o smanjenju vremena i troška trgovine, tranzita i usklađivanju i povećanju transparentnosti trgovinskih režima. U tom pogledu, Svetska banka je danas došla u Niš da pokrene regionalnu operaciju, program olakšavanja trgovinske razmene na Zapadnom Balkanu, koji će voditi same zemlje Zapadnog Balkana, njih šest, radi ukidanja barijera trgovini, kako bi bolje i više trgovali među sobom, ali i sa Evropskom unijom i sa svetskim tržištima.

U kojem vremenskom periodu?

Pokrećemo pripremu projekta danas, i nadamo se da će se u nekom trenutku svih šest zemalja Zapadnog Balkana pridružiti tom programu. Mi očekujemo da će biti odobren, možda, u narednih godinu dana, i trajati tri do četiri godine.

Upravo ste stigli iz Vašingtona sa godišnjeg sastanka Svetske banke. Kakve su vesti za Srbiju u narednom periodu?

Imali smo zadovoljstvo da vidimo srpsku delegaciju bila u Vašingtonu. Bila je to prilika da pogledamo kakav je napredak postignut, u smislu pokretanja rasta u Srbiji. Rast je na nekih 2,5 odsto ove godine. Takođe, videli smo izuzetno jak rast privatnih investicija i izvoza, što je dovelo do početka rasta zaposlenosti. To, naravno, nije dovoljno i neće svi građani osetiti te koristi, ali ima pozitivnih znakova, tako da te znakove prepoznaju tržišta koja jednim boljim okom gledaju Srbiju. Ali poruka je da je sada trenutak da se ostane na tom putu i da se prodube reforme, jer ti pozitivni trenuci moraju da budu pretvoreni u trajne trendove kako bi se otvorila brojna radna mesta za mlade ljude u Srbiji.

Regionalna saradnja će tome pomoći?

Upravo tako. Kao što sam rekla, zemlje Zapadnog Balkana imaju trgovinsku razmenu koja je ispod njihovih potencijala. Srbija je uložila dobre napore da se integriše u globalne lance vrednosti, recimo u automobilskoj industriji, ali moramo imati još toga širom Balkana sa Evropskom unijom, ali i sa širim svetskim tržištima kako bi Srbija ubrzala svoju stopu rasta, do nivoa gde prihodi vremenom mogu da budu slični onima u EU.