Nemački stručnjaci pomažu srpskim tekstilcima

Loše privatizacije su uništile veliki broj tekstilnih fabrika u zemlji. One koje su ipak opstale apeluju na nadležne da pojačaju kontrolu uvozne odeće. Tvrde da se sve više uvozi nelegalno i nekontrolisano – i tako nanosi direktna šteta domaćoj modnoj industriji. Podrška tekstilnim preduzetnicima da unaprede proizvodnju i poboljšaju poslovanje stiže iz Nemačke. Reč je o penzionisanim stručnjacima čije angažovanje u zemljama u razvoju finansira nemačka vlada.

Pre pola veka, nemački stručnjak za tekstil Karl Elmar posetio je "Tarateks" u Bajinoj Bašti, koji je upošljavao dve hiljade radnika. Ponovo je u Srbiji, ali te fabrike više nema. Kao jedan od 12 hiljada nemačkih penzionera – savetnika, prenosi iskustvo i znanje stečeno u vodećim modnim kućama širom sveta.

"Imate kvalitetnu radnu snagu, koja nikako ne sme da bude jeftina. Učim ih da bolje planiraju proizvodnju, da izračunaju kako da im se što pre vrati uloženo. Mnoge firme gledaju konkurentske proizvode i stave cenu za pet odsto manju, a to nije dobar put", smatra Karl Elmar iz "Seniorskog ekspertskog servisa Nemačke".

U organizaciji posla Nemci su besprekorni a, pored te osobine, od nemačkih seniora srpski tekstilci uče i druge tajne uspešnog poslovanja, poput toga da jedan radnik ne radi više poslova, već samo onaj za koji je stručan.

Marko Simović, iz ariljskog preduzeća "Garman d. o. o.", kaže da Srbiju od azijskih zemalja kao što su Kina i Bangladeš izdvajaju brze isporuke, mogućnost da se nalog iz inostranstva obradi za dve, tri ili četiri nedelje i da roba može da stigne za 48 sati do najdalje tačke Evrope.

Milan Bajić iz beogradske "Afrodita mode" navodi da jedan konsultant koji dođe u firmu košta oko hiljadu evra na dan.

"Mi smo dobili eksperta koji nas ništa ne košta", kaže Bajić.

Kako je kvalitet na prvom mestu, srpski tekstilci su se okrenuli najsavremenijim tehnologijama, dobrom dizajnu i odličnim materijalima.

Tako je 16 malih i srednjih firmi koje su članice klastera i direktno zapošljavaju tri hiljade ljudi, a preko kooperanata još toliko, imalo prošle godine promet od 55 miliona evra.

Polovina je otišla u izvoz, što ih stavlja na četvrto mesto izvoznika srpske robe.

Slađana Milojević iz klastera modne i odevne industrije Srbije navodi da su neki od njih angažovali eksperte u domenu organizacije proizvodnje, u povećanju produktivnosti, drugi eksperte za brending, treći za finansije, četvrti za prodaju.

Kojim putem nemački penzionisani stručnjak dolazi u Srbiju?

Milan Krstić iz Nemačko-srpske privredne komore objašnjava da firma ili institucija najpre popunjava prijavu koja se šalje Komori, a zatim će biti prosleđena centrali u Bonu.

Centrala u Bonu predlaže najboljeg konsultanta u odnosu na zahtev koji je poslat, dodaje Krstić.

Projekat "Servis seniorskih eksperata" sporovodi se u Srbiji od 2005. godine.

Posle tekstilnih, stranih penzionisanih stručnjaka najviše ima u turizmu, gastronomiji, voćarstvu, ali i u državnim institucijama poput bolnica.

broj komentara 0 pošalji komentar