Turizam na crno koči veća ulaganja

Neprijavljivanje radnika poslodavci pravdaju visokom stopom poreza i dorinosa na plate i neregulisanim statusom sezonskih radnika, za kojima u turizmu i ugostiteljstvu ima potrebe više nego u drugim delatnostima.

"Formirana je radna grupa i upravo rade na zakonu o sezonskom radu, što sa moje tačke gledišta mislim da će umnogome rešiti probleme i poslodavcima, onima koji su dobronamerni, i radnim ljudima i inspekciji rada", kaže Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad.

U Inspektoratu kažu i da je ranije građevinarstvo prednjačilo po broju radnika koji rade na crno, ali da su česte kontrole tome, u priličnoj meri, stale na put.

"Dobro je da je Vlada pooštrila kontrolu ugostiteljskih objekata koji rade na crno jer to nije stvar socijalne politike, to je biznis i svi treba da imamo iste uslove na tržištu i zato je dobro da ti ljudi rade u skladu sa zakonom", kaže Tomislav Momirović iz Udruženja hotelijera i ugostitelja HORES.

Direktor Jute Aleksandar Seničić ističe da su velike dažbine za penziono i socijalno najveći problem.

"Taj procenat od 60 i više odsto, odnosno 68 odsto je zaista ogroman i siguran sam da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih radnici nisu prijavljeni", kaže Seničić.

Neprijavljivanje radnika nije jedini oblik rada na crno u ugostiteljstvu. Najviše ga ima u objektima za smeštaj turista koji su u vlasništvu fizičkih lica.

"Ili objekti nisu kategorizovani, ili nisu svi kapaciteti kategorizovani, ili im je istekla kategorizacija, što samim tim ne ulazi u evidenciju o prijavi gostiju, plaćanju boravišne takse i uskraćivanju prihoda u ovom slučaju lokalne samouprave, a, naravno, samim tim i države", kaže Renata Pindžo, pomoćnica ministra za turizam.

Statistika kaže da turizam i ugostiteljstvo u bruto društvenom proizvodu Srbije učestvuju sa samo jedan odsto. Realno, taj je procenat oko 6,5 odsto. Za toliku razliku krivi su rad na crno i loša metodologija koja ne prati tokove novca u turizmu.

"Naši rezultati bi bili mnogo bolji, a samim tim bi turizam bio postavljen na još važnije mesto, koje zaslužuje, a povećala bi se ulaganja i izdvajanja za turizam kada bi ta sredstva bila veća", rekla je Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Broj turista u Srbiji i zarada od turizma rastu po godišnjoj stopi od 14-15 odsto. Rezultati bi bili još bolji kada bi svi turisti bili prijavljeni, kao i potrošnja koju ostvare. Više para u turističkoj kasi dovelo bi do većeg ulaganja u turizam, a to bi nam privuklo još više turista.