Standardizacijom kvaliteta do većeg izvoza

Oluke, opšivke, metalne mreže, više od 8.000 različitih proizvoda za građevinarstvo, izrađuje samo jedna požeška firma. Uvođenje novih standarda proizvodnje i zaštite životne sredine dovelo ih je i do vlasništva CE znaka, koji im je otvorio vrata najprobirljivijih tržišta poput švajcarskog, nemačkog ili švedskog.

"Naš cilj je povećanje izvoza, sad smo negde na 20 posto svoje proizvodnje, koju svakako pospešuje i to je i bio cilj Razvojne agencije", kaže vlasnik firme "Pankomerc" Božidar Panović.

U godini preduzetništva država za troškove standardizacije privrednicima nudi i do 300.000 dinara bespovratno.

"Prijavio se veliki broj preduzeća, mi smo odobrili sredstva za oko 380 preduzeća. Ta sredstva će se koristiti za standardizaciju i održavanje sertifikata i ona iznose negde oko 50 miliona bespovratnih sredstava", kaže pomoćnik ministra privrede Jovan Petrović.

Da se nešto na tom polju menja, osećaju i oni čiji je posao izdavanje sertifikata i potvrda o tehničkoj usaglašenosti proizvodnje. Na jednom od tih mesta bave se isključivo kontrolom tekstila i obuće.

"Ako posmatramo poslednje dve godine od početka primene pravilnika, možemo konstatovati da je u Institutu CIS povećan promet za oko 35 procenata", kaže Mirjana Reljić iz Instituta za kontrolu kvaliteta CIS.

Hvale se ret mašinom, jednom od 17 u svetu, koja ispituje otpornost na toplotu i vodenu paru. Za nju im stižu uzorci iz čitavog regiona.

"Standard sam po sebi predstavlja jedan kompromis kojim su se zemlje članice Svetske trgovinske organizacije dogovorile o minimumu zahteva da taj proizvod nesmetano cirkuliše njihovim zemljama", kaže Jovana Petrović.

Osim što otvara nova tržišta, uvođenje standarda pojeftinjuje proizvodnju. Studije ukazuju da kompanijama samo po tom osnovu profit godišnje raste i do pet odsto.