Manji rod voća, a niža i cena

Kada Srbija kao zemlja malina ima prinos manji za 40 odsto, jasno je da godina nije najbolja. I voćari kažu da od 60-ih, kada su u Arilju posađeni prvi malinjaci, nisu imali lošiju.

"Što se tiče letnje berbe maline, mi malinari ići ćemo na tu varijantu da je što pre zaboravimo. Možemo reći da smo donekle zadovoljni na cenu koja je u pitanju u otkupu, ali što se tiče prinosa, desetkovani smo", kaže Božo Joković, predsednik Udruženja malinara "Eko-voće" iz Arilja.

Toplo pa hladno vreme, česte kiše i mraz, uticali su na manje prinose svih ranih sorti, razvijanje bolesti i korova.

"Nastradala je i višnja u cvetanju, nastradala je kajsija, a i breskva je imala problema, znači svaka pojedinačno, čak i jabuka, koja je neujednačeno cvetala, a s druge strane, jagodaste voćke su dobro krenule, ali kasnije cvetanje praćeno kišom, zatim neujednačeno zrenje, toplota, grad koji je zahvatio neka područja, svaka je imala neku vrstu problema", kaže profesor Mihajlo Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Evica Mihaljević iz Asocijacije "Plodovi Srbije" kaže da je bez obzira na vremenske uslove, prvih šest meseci bila lepa, sasvim solidna godina.

"Sva jagoda, otišlo je sveže oko 9.000 i nešto tona, trešnje oko 5.500 tona, u šest meseci ulazi i rana breskva – oko sedam i nešto hiljada tona", kaže Evica Mihaljević.

Sada je vreme ljubičastih plodova. Šljiva je okitila više nego lane, a ima je i za sušenje. Cenom od 15 do 18 dinara nisu svi zadovoljni.

"Ovako smo degradirani načisto. Sa ovim otkupnim cenama koje se sad formiraju i gde se bukvalno otima roba, nas nema nigde", kaže Tiosav Salemović, proizvođač šljive iz Lipnice kod Čačka.

"Kako god da bude, kad rodi, cena je dobra", navodi Milan Čamagić iz Muzaća kod Blaca.

Srđan Milanović iz Vešeg Sela kod Blaca kaže da ga malo sekira što više sušare niču nego šljivaci.

"Ali mislim da će i to da se uklopi. Uvozićemo šljivu onda odnekud", kaže Milanović.

Jabuke, kruške i dunje, koje sazrevaju u drugoj polovini leta, obećavaju solidan rod.

"Sad su nastali problemi sa smenjenim padavinama i s obzirom na to da mi u velikom broju voćnjaka nemamo instaliran sistem za navodnjavanje, eto dodatnih problema. Pa onda se dešava nešto drugo, plodovi ostaju sitni", kaže profesor Mihajlo Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Tako će nam biti i sledeće godine, upozoravaju stručnjaci, ako umesto ulaganja u navodnjavanje i zaštitu, nastavimo da se bavimo voćarstvom gledajući u nebo.