Ko je zainteresovan za srpsku pšenicu?

Ovogodišnji rod pšenice od tri miliona tona veći je za 20 odsto nego lane. To ostavlja prostor za veći izvoz. Problem je, međutim, što je i u svetu rekordan prinos pšenice od 740 miliona tona, i to četvrti put zaredom. U Privrednoj komori kažu da ima nagoveštaja da je Kina zainteresovana za uvoz pšenice iz Srbije.

Visok prinos od pet tona po hektaru i niska cena – to je bilans ovogodišnje žetve pšenice. Kada zadovoljimo domaće potrebe – za pekarsku industriju, stočnu hranu i rezerve - ostaje oko milion i po tona za izvoz na tržišta Cefte i Evropske unije.

"Mi zemljama u okruženju možemo prodati oko 350.000 tona pšenice i oko 250.000 tona prerađene u brašno. Sve što prelazi ovih 600.000 tona mi moramo prodati na velikom međunarodnom tržištu. Ovoga puta, to će biti do 900.000 tona", kaže Vukosav Saković iz "Žita Srbije".

Naša pšenica, preko Rumunije, uglavnom završava na Bliskom i Srednjem istoku i u Africi.

"Imamo dobrih nagoveštaja da je Kina zainteresovana za izvoz pšenice, odnosno za uvoz iz Srbije. Verovatno će biti teško sa izvozom zato što je rodilo više nego prošle godine, zato što je cena u Makedoniji nešto niža nego kod nas", ističe Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Cena hlebnog žita na našoj berzi je bez PDV-a oko 14,5 dinara po kilogramu. Na stranim varira od, na primer 15 dinara u Hrvatskoj, do više od 20 dinara u Parizu. Može se reći da na cenu i kvalitet srpske pšenice utiču ponuda i potražnja u svetu, ali i kišna godina i odlaganje žetve.

"Ne možemo reći da je kvalitet pšenice ove godine izuzetno dobar, ali u svakom slučaju jeste dovoljan da se ta pšenica na kvalitetan način izveze. U ovom trenutku to predstavlja preku potrebu našeg tržišta jer ovako velike količine ne može da apsorbuje domaće tržište", objašnjava direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.

Na srpskim njivama svake godine uzgaja se 60 sorti pšenice. Za bolju cenu i veći izvoz trebalo bi da se razvrstava po kvalitetu.

"Ono što bi trebalo da se uradi je prvo da se edukuju proizvođači, da tačno znaju koje sorte pšenice pripadaju kojoj kvalitetnoj grupi. Naravno, od toga bi imala koristi država jer bi imala veći devizni priliv", ističe Vukosav Saković.

Nadležni najavljuju novi pravilnik koji bi omogućio bolju zaradu na domaćem i stranom tržištu za sve koji proizvode kvalitetniju pšenicu.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.