Evrozona "guta" nacionalne monete?

Još uvek sa Britanijom, Evropska unija ima 28 članica, ali evro kao valutu ima njih 19. Naime, za ulazak u evrozonu ne postoji rok, ali mora da se ispuni pet uslova – da zemlja ima stabilnu inflaciju, deficit do tri procenta, a javni dug do 60 odsto, da dugoročno može da se zaduži po niskim kamatama i da se dobrovoljno prijavi da uđe u mehanizam fiksnog kursa i ostane u njemu najmanje dve godine.

"Kriterijumi nisu teški za ispunjavanje ako je zemlja odgovorna, ali neki kao Švedska godinama odbijaju da uđu u ern 2 i tako ne ispunjavaju uslove", kaže Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta.

Pored Švedske, van zone evra su i Danska, Bugarska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija i Hrvatska.

"Mislim da većina tih zemalja neće rado. Neki su se već izjašnjavali da ne žele, neki hoće. Danska i Švedska će se vrlo teško odreći tog suvereniteta. Kad imate svoju monetarnu politiku, možete da utičete na ekonomsku politiku u zemlji", kaže prof. dr Ismail Musabegović iz Beogradske bankarske akademije.

Zato je Danska i insistirala da uz članstvo u Evropskoj uniji zadrži svoju valutu doduše sa fiksiranim kursom za evro, a Britanija je imala još povlašćeniji položaj, pa je zadržala i promenljivi kurs. Ideja da se ubrza uvođenje evra u svim članicama mogla bi, kažu, biti samo jedan od poteza ka učvršćivanju Unije. Za Srbiju to ne menja mnogo.

"Što je više zemalja EU, nama zapravo spoljnotrgovinska razmena postaje jednostavnija, oslonjena na jedan kurs. Ne moramo da vodimo računa kakav je neko drugi prema evru, investicije postaju jednostavnije", dodaje Šoškić.

Iako je uvođenje evra u svim članicama osnovna ideja Evropske unije, na to niko ne može da ih natera, niti da ih, prema važećim pravilima, ubrza, osim neformalnim razgovorima.