Zaključci konferencije u Beču: Srbiji je mesto u EU

Moderator skupa u organizaciji Senata privrede Srbije i advokatske kancelarije "Lanski, Gancger i partner", nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH i predstavnik EU za Kosovo Volfgang Petrič, istakao je da je ovo vreme obeleženo Bregzitom, nakon čega će se EU više posvetiti sebi.

Prema njegovim rečima, Srbija će, kao najveća zemlja regiona, zbog toga morati da uloži dodatne napore da postane članica EU.

Pažnja EU se, kaže, sada preusmerava na unutrašnja pitanja, pa bi jugoistočna Evropa mogla dobiti veći značaj u svemu tome.

Potpredsednik Privredne komore Austrije Kristof Macneter izrazio je nadu da će EU ostati pri svojoj politici širenja.

On je ukazao da je Velika Britanija bila među onim članicama koje su podržavale širenje EU, te da je sada moguće da će podrška širenju oslabiti.

Austrija će, kako je dodao, zasigurno podržati pristupni proces Srbije, jer ima prirodan interes za Balkankom.

"Ako je bilo mesta za 28 država, a sada je broj pao na 27, sigurno ima mesta za Srbiju kao 28-u članicu", podvukao je Macneter.

On je ocenio da je proces industrijalizacije u Srbiji zapažen, i da je u poslednjih 24 meseci ova zemlja postala zanimljivija čak i od Kine, jer ima dobro obučenu radnu snagu, koja nije skupa, a ujedno je manji logostički problem, te i nema drugih problema.

Macneter ističe da je industrijski potencijal Srbije najatraktivniji na Balkanu, kao i da ta zemlja može biti "ekonomski tigar" u regionu.

Vlahović: Uspešne reforme 

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović preneo je podatke o uspesima reforme koje sprovodi vlada.

On je ukazao da je su do 2014.kreatori ekonomske politike pokušavali podsticajem potrošnje, uz zaobilaženje reformi, da održe ekonomsku stabilnost, što je, kako je ocenio, bilo potpuno pogrešno.

Kao posledica toga došlo je do naglog rasta javnog duga, kao i budžetskog deficita.
Vlada je 2014., kako ističe Vlahović, donela hrabru političku odluku, koja je veoma ekonomski korisna, da se krene sa kratkoročnom fiskalnom konsolidacijom, sa merama zasnovanim na štednji.

Mnogi ekonomisti su smatrali da te mere mogu dovesti do negativnih ekonomskih multiplikatora, ali se to nije desilo, već naprotiv uslediili su mnogo bolji privredni i makroekonomski pokazatelji, ukazao je on.

Vlahović je rekao da da je projekcija privrednog rasta za ovu godinu već u dva navrata korigovana, i da je posle četvrte revizije MMF-a na 2,5 odtso, ali dodajući da ga ne bi iznenadilo, posle rasta ekonomije u prva tri meseca ove godine u visini od 3,5 odsto, da na kraju godine projekcija rasta bude još jednom korigirava.

On je istakao da se pozitivni trendovi u srpskoj privredi od prošle godine nastavljaju u tekućoj i da ga ne bi iznenadilo da 2019.imamo potpuno uravnotežen spoljnotrgovinski bilans i bilans plaćanja, naravno ako ne dođe do poremećaja u svetu.

Javni dug, prema Vlahoviću, se stabilizovao i ako se nastavi uspešan program fiskalne konsolidacije očekuje da 2018. krene da pada.

On je kazao da je neophodno učiniti efikasnijom javnu administraciju, kao i da se završi restruktuiranje, odnosno privatizacija velikih javnih preduzeća, koja su rak rana srpske privrede.

Pre svega, kako kaže misli na EPS, gde vladu očekuju teške i veoma skupe političke mere, koje se moraju implementirati, ali je to put za smanjenje budžetskog deficita.

Sledeće preduzeće koje mora da se "sredi" je RTB Bor, što je, prema Vlahoviću, krupan zadatak za vladu. Nakon toga potrebno je završiti jsos deset takvih, ali manje gabaritnih preduzeća da bi se eliminisao strukturni deficit.

"Srbija je danas na dobrom putu, ima stabilnu političku situaciju i stabilnu vladu, koja jedina može da implemetira mere koje politički mnogo koštaju", uveren je on.

"Nemačka odlučna da podrži pristupni proces" 

Štefan Majer, član Izvršnog odbora Udruženja nemačke industrije (BDI), očekuje da će se EU u naredne dve godine više baviti istupanjem članice nego pristupanjem novih.

On je istakao da je Nemačka odlučna da podrži pristupni proces i da smatra da je Srbiji mesto u novoj Evropi.

Istovremeno je ukazao da sa 2,3 miliajrdi evra nivo investicija iz Nemačke u Srbiji nije loš, ali da postoji puno prostora da se poboljša, ukazujući na Mađarsku gde su nemačke investicije dostigle nivo od 22 miliajrdi evra.

S tim u vezi je poručio da Srbija mora da ukloni postojeće nesigurnosti koje vladaju, a to je pre svega neodlučnost građana za put kojim žele da im ide zemlja, kao i problem Kosova.

Peter Fridrih, bivši ministar za evropska pitanja nemačke pokrajine Baden-Virtenberg naglašava da je Srbija ključna država na Balkanu i da je njena šansu u činjenici da geopolitika ponovo postaje deo politike širenja EU.

Zamenik šefa Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Baden-Virtenbergu istovremeno ukazuje da Srbija u EU može biti vojno neutralna, ali ne i politički neutralna, te da mora pratiti zalaganja Unije za njene vrendosti i poštovanje međunarodnog prava.

Prema njegovim rečima veoma je bitno vojku i Srpsku pravoslavnu crkvu pridobiti za evropske integracije, kao i da je neophodno da se učvrsti demokratija u zemlji.

Hano Soravia genralni direktor Soravia grupacije, izneo je svoje iskustvo investiranja u Sbriji, rekavši da bi bilo dobro da austrijske banke u odluke o investicijama u Srbiji uključe ljude iz lokalnog menadžmenta u toj zemlji.

On je naglasio da je važno da se Beograd pozicionira kao glavni grad Balkana, odnosno povrati tu ulogu, jer mu to otvara velike šanse.

Pohvalivši srpskog premijera Aleksandra Vučića za sprovedene reforme Soravia je kao da se on bavi svim stvarima, umesto da je preneo nadležnosti na članove vlade.

"On se bavi i građevinarstvom u čemu nema šta politika da traži. Političari treba da stvore okruženje za nas investitore, kao i poreske podsticaje za sanaciju starih zgrada", podvukao je on.

"Zemlje Balkana 85 odsto trgovinske razmene ostvaruju s EU"

Dušan Reljić iz Fondacije nauka i politika je naglasio da su zemlje Balkana već deo EU, jer su okružene članicama, 85 odsto trgovinske razmene ostvaruju sa EU, što je 12 puta više nego sa Rusijom.

Međutim region, kako je rekao, ima problem da dostigne prosek EU, zbog čega imamo iseljavanje stanovništva.

Prema njegovom mišljenju neophodno je podsticati sektoralno približavanje, kao što imamo u Energetskoj zajednici, u nauci i istraživanju.

Reljić naglašava da bi bilo korisno da se strukturni fondovi otvore već sada za zemlje regiona, jer su oni neophodno za investicije u infrastrukturu, koja povezuje zemlje članice.

Ivan Gros predsednik Senata privrede Srbije, koji je krajem maja primljen u punopravno članstvo Senata privrede Evrope, naglasio je da bi trgovina sa zemljama regiona mogla još više da se iskoristi ako bi se uklonili strukturni problemi.

Takođe se založio za ukrupnjavanje proizvodnje u regionu.

"Privredu regiona pretežno čine mala i srednja preduzeća koja u svom programskom i tehnološkom razvoju zaostaju za sličnim zemljama. Treba da utvrde zajedničku startegiju za modernizaciju proizvodnje i nastup na druga tržišta", rekao je on.

Gros je naglasio da bi u tu saradnju trebalo uključiti i Hrvatsku.

Vlada Srbije, prema njegovim rečima, ima u naredom periodu zadatak da sprovede strukturne reforme koje treba da doprinesu daljem razvoju privrede i podizanju standarda građana.