MMF ponovo podigao prognozu rasta BDP-a Srbije na 2,5 odsto

Šef Misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf rekao je da je nakon ove posete postignut dogovor na nivou tima u vezi sa četvrtom i petom revizijom aranžmana, i dodao da je zbog dobrih rezultata, MMF podigao procenu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu sa 1,8 na 2,5 odsto BDP-a.

"Sa tehničkom vladom i NBS imali smo dobre razgovore i postignut je dogovor na nivou tima za politike koje su neophodne da se realizuju da bi se završile četvrta i peta revizija aranžmana", rekao je Ruf na zajedničkoj završnoj konferenciji u Vladi Srbije.

Taj sporazum, objasnio je, još podleže potvrdi od strane nove vlade, kao i završetka aktivnosti na dogovorenim strukturnim merama.

Takođe, ukazao je, očekuje se i potvrda ocene od strane borda direktora MMF-a, čija je sednica zakazana za 17. avgust. Kako je najavljeno, tada će objaviti i spisak obaveza Srbije.

"Nadamo se da će do kraja avgusta to biti završeno", izjavi je Ruf.

Naveo je da je MMF bio zadovoljan postignutim rezultatima i zato je ta institucija podigla procenu rasta Srbiji.

"Bili smo veoma zadovoljni kada smo videli značajno dobre rezultate koje je ostvarila srpska ekonomija i naša projekcija rasta za 2016. godinu sada iznosi 2,5 procenata, a to će se postići, nadamo se, zahvaljujući izvozu i investicijama", rekao je Ruf i dodao da je registrovan i napredak ostvaren u fiskalnoj konsolidaciji.

Postavljene ciljeve srpska vlada je ispunila, a većinu i znatno premašila, kažu u MMF-u.

"To su zaista dobri rezultati u odnosu na to gde se Srbija nalazila pre godinu-dve", rekao je Ruf.

Istakao je da je sada izazov da postignuta poboljšanja budu trajna i da se nastavi ubrzani rast privrede, da bi došlo do znatnijeg smanjenja javnog duga.

Ovo je drugi put u dva meseca da MMF podiže prognozu rasta srpske privrede, budući da je to već učinio u aprilu kada je korigovao svoju procenu naviše za 0,05 procentnih poena, na 1,8 procenata.

Šef Misije je na kraju posete Beogradu istakao da se dobri rezultati ekonomskog programa Srbije nastavljaju i da ekonomski rast jača, podržan značajnim investicijama i povećanjem neto izvoza.

Prema njegovim rečima, inflacija je ostala na niskom i stabilnom nivou, mada ispod cilja, zbog uvoznih cena i cena prehrambenih proizvoda koje su bile niže od očekivanih.

Eksterni deficit bilansa tekućih transakcija opada zahvaljujući, kako je rekao, značajnim izvoznim rezultatima.

O povećanju plata i penzija krajem godine

Ruf je izjavio da će MMF sa Vladom Srbije o mogućem povećanju plata u javnom sektoru i penzija razgovarati krajem godine, kada dođe na red razgovor o budžetu za 2017. godinu.

Naveo je da povećanje plata i penzija nije bilo u fokusu razgovora koji su prilikom ove posete vođeni u Beogradu.

"Ovo je sredina 2016. i jasno je da plate i penzije u ovoj godini treba da ostanu na istom nivou. Trenutno ne projektujemo povećanje zarada za 2016. Tu temu ćemo razmotriti ponovo kada budemo došli krajem godine da razgovaramo o budžetu za 2017. godinu", objasnio je Ruf.

Podsetio je da je opšti cilj programa MMF-a sa Srbijom da se povećaju prihodi, i to kako u javnom, tako i posebno u privatnom sektoru, ali i za nezaposlene, za koje postoji nada da će imati prihode u narednom periodu. Ruf je istakao da je važno da na održiv način Srbija dođe do viših dohodaka.

Prema njegovim rečima, najpre treba da usledi rast privrede koji omogućava veće plate.

"Bitno je da ne požurimo previše i odobrimo posebno velika povećanja u javnom sektoru i to pre vremena. Sve diskusije o tom pitanju, vezane su za iduću godinu, vodićemo kasnije tokom ove godine, kada se bude razgovaralo o budžetu za 2017", poručio je Ruf.

Ministar finansija Dušan Vujović naglasio je da je smisao programa da se obezbede trajne i održive osnove za rast.

"Mi ćemo pažljivo gledati u svakoj reviziji i kad se stvore uslovi, a čini mi se da se stvaraju, predložiti izmene u skladu s tim. Pritom, da svako povećanje bude usklađeno s kvalitetom usluga koje se pružaju i da se ujednače rad i plate", rekao je Vujović.

Naveo je da je to "kao prilikom operacije kuka – kada se postavlja pitanje kada će bolesnik moći da hoda".

"On to ne sme ni prerano ni prekasno –– prerano može biti opasno, a prekasno bolno. Neophodno je pažljivo pratiti gde se nalazimo u reviziji i onda u skladu s tim razmotriti izmene", rekao je Vujović.

Istovremeno je naveo da će se u tome ponašati po novim pravilima i da će svako povećanje biti usklađeno sa novim kriterijumima, te da se postepeno eliminišu razlike koje postoje.

"O ceni struje razgovarati sa Svetskom bankom"

Građani bi trebalo da se naviknu na prilagođavanja regulisanih cena od godine do godine, izjavio je Ruf odgovarajući na pitanje da li je bilo razgovora sa vlastima Srbije o povećanju cene struje.

Objasnio je da se MMF ne dogovara o tom konkretnom potezu, već o tome Vlada može da razgovara sa Svetskom bankom, koja je stručna.

"Sa vlastima u Srbiji razgovaramo o energetskom sektoru i restrukturiranju EPS-a, a cena struje je pitanje o kojem bi Vlada morala da se konsultuje sa Svetskom bankom, koja je ekspert za oblast", rekao je Ruf na zajedničkoj završnoj konferenciji u Vladi Srbije.

Šef Misije MMF-a je istakao da je povećanje regulisanih cena iz godine u godinu praksa u svim zemljama u svetu, te da bi i građani u Srbiji trebalo da se naviknu na neka prilagođavanja.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Deheng Kim dodao je da je cena struje samo jedan element poslovanja EPS-a, i naveo da se nada da će javnost više obratiti pažnju na restrukturiranje EPS-a što je ključno pitanje.

"Nadam se da će javnost više obratiti pažnju na restrukturiranje tog preduzeća, ne samo na cenu struje. Zato što, kad EPS želi da poboljša i poveća investicije, a nema uštede u poslovanju, to znači da neko drugi mora to da plati", rekao je Kim.

Ministar finansija Dušan Vujović objasnio je da se Svetska banka paralelno angažuje na podržavanju svih strukturnih reformi, pre svega kroz davanje strukturnih kredita i onih za razvojnu politiku. To su krediti, precizirao je, za podršku javnim preduzećima kao što su EPS, "Srbijagas", "Železnice Srbije", a njihov sastavni deo je razvojna matrica koja posmatra ta preduzeća.

Vujović je podsetio da je u junu prošle godine donet program za restrukturiranje EPS-a, koji je sadržao niz elemenata, a EBRD i Svetska banka podržale su strukturni deo i efikasnost upravljanja, a drugi deo je tehnička i finansijska efikasnost.

"Sada smo u fazi primene. Krajem leta Svetska banka će finalizirati kredite i najveći problemi preduzeća i sva pitanja će biti razmatrana", rekao je Vujović.

"Moguć pad budžetskog deficita na 2,5 odsto BDP-a"

U saopštenju na kraju posete Misije MMF-a, Džejms Ruf je ocenio da Srbija može da ostvari pad deficita opšte države na 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda umesto ranije ciljanog nivoa od 4,0 procenta.

"Srpske vlasti nastavljaju da postižu važan napredak u fiskalnoj konsolidaciji", naveo je Ruf.

Dobri fiskalni rezultati iz 2015. godini se, kako ocenjuje, "nastavljaju i u 2016. i svi kvantitativni ciljevi izvršenja u okviru programa za kraj marta su realizovani, a većina u značajnoj meri i prebačena".

"Pod uslovom da se do kraja godine nastavi bolja naplata prihoda i racionalno izvršenje budžetskih rashoda, u 2016. godini deficit opšte države trebalo bi da opadne na oko 2,5 procenata BDP-a, u poređenju sa prvobitnim ciljem od 4,0 odsto BDP-a, čime bi bila zabeležena još jedna godina fiskalnih rezultata koji su značajno bolji od projektovanih", dodao je Ruf.

Misija MMF-a, koju je predvodio Ruf, boravila je u poseti Beograd u periodu od 9. do 21. juna zbog razgovora o četvrtoj i petoj reviziji stendbaj aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija sklopila sa MMF-om.