Raste trgovinska razmena, ali i izvoz Srbije u Kinu

U prošloj godini trgovinska razmena između dve zemlje iznosila je oko 1,56 milijardi dolara. Kineska strana i dalje izvozi značajno više nego domaće firme, ali poznavaoci ekonomskih prilika tvrde da je šansa da se srpski izvoz u tu zemlju dodatno poveća pre svega u poljoprivredi, jer, kako tvrde, kineska strana zainteresovana je za srpske žitarice, meso, semensku robu, zatim smrznuto voće, vino.

Veći broj proizvodača iz Srbije iskazao je u prethodnom periodu interes za izvoz mesa i proizvoda od mesa, mlečnih proizvoda i hrane za bebe na kinesko tržište.

Međutim, da bi se izvozili ti proizvodi, neohodno je usklađivanje protokola nadležnih službi, izvoznih sertifikata i sertifikacija proizvođača kod Generalne državne uprave NR Kine za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin.

Za sada su potpisani Protokol o fitosanitarnim uslovima za izvoz pšenice, smrznutog jagnjećeg mesa i smrznutog goveđeg mesa u Kinu, a pokrenuta je inicijativa za usaglašavanje dokumenata i uslova potrebnih za izvoz proizvoda od mleka, mesa, hrane za bebe, hrane za kućne ljubimce.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) u 2015. godini dominantni izvozni proizvodi su bili obrađeno bukovo drvo 27 odsto, neobrađeno drvo 8,9 odsto, delovi za mašine 6,1 odsto, te cirkulacione pumpe za grejne sisteme 6,07 odsto.

Obrnuto, iz Kine u Srbiju dominantno plasirani proizvodi su bili telefoni za mrežu stanica ili za druge bežične mreže 8,1 odsto, mašine digitalne portabl pet odsto, uređaji za filtriranje i prečišćavanje ostalih gasova 4,2 odsto, sirovi aluminijum tri odsto.

Ukupan izvoz Srbije u Kinu u 2015. iznosio je 20,56 miliona dolara, a vrednost uvoza je bila 1,54 milijarde.

U prva četiri meseca 2016, došlo je do povećanja trgovinske razmene za 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno sa 489,6 miliona dolara, na 503,9 miliona. Izvoz je u porastu 22 odsto, a uvoz beleži rast od 2,7 odsto.

Značajniji rast u izvozu su imali proizvodi za zaptivanje od gume koje smo izvezli u vrednosti od 0,44 miliona dolara, što je rast preko 1.000 odsto.

Najveći rast uvoza zabeležen je kod aparata za telefoniju, sa 47,6 miliona na 53,3 miliona dolara.

Firme najveći izvoznici u Kinu u 2015. bili su Grundfos Srbija (pumpe), Trifeks Beograd (drvo), Seenergy timber , Falc east (obuća), Norma Grupa Jugoistočna Evropa (pribor za cevi i creva), Kubo vud, Lariks invest (drvo), Iris mega (trgovina računarima i opremom).

Sa druge strane, najveći uvoznici robe kineskog porekla su "Telenor", JP EPS, "Komtrejd Distribušn", "Telekom Srbija", "PIN Kompjuters", KIM-TEC, "Ewe comp", "Agromarket", "TE-KO Kostolac", "Impol Seval", "Železara Smederevo".

U 2015. godini, na listi 168 tržišta, na koja je Srbija plasirala robu, Kina je bila na 43. mestu, a na listi zemalja od kojih je Srbija uvezla robu, među 201 zemljom, Kina je bila na četvrtom mestu. U ukupnom izvozu iz Srbije u 2015. godini, Kina je učestvovala 0,1 odsto, a u ukupnom uvozu sa 7,3 odsto.

U PKS navode da je Kina jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih i finansijskih partnera Srbije, a saradnja koja je ranije podrazumevala mahom trgovinu, poslednjih godina unapređena je na viši nivo koji obuhvata i velike investicione, energetske i slične projekte.

Podsećanja radi, poslednja velika kineska investicija u Srbiji, koja je usledila nakon zvanične posete srpske delegacije Kini, a koju je predvodio premijer Aleksandar Vučić, jeste potpisivanje ugovora o kupovini "Železare Smederevo" kineskom "Hestilu" za 46 miliona evra.