"Crna lista poslovanja" u APR-u

Centralna evidencija privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR-u, odnosno "crna lista poslovanja", uvedena je na osnovu zakona koji je usvojen prošle godine kako bi se unapredio poslovni ambijent.

Uvođenje novog registra pomogla je Vlada Norveške sa 700.000 evra za nabavku softvera, a APR je sa oko 100.000 evra obezbedio hardversku opremu.

Uspostavljanjem Centralnog registra privremenih ograničenja prvi put će na jednom mestu biti obezbeđeni elektronski podaci o rešenjima, presudama i drugim aktima na osnovu kojih su državni ograni doneli mere kojima su zabanili ili ograničili obavljanje delatnosti ili poslova, zabranili raspolaganje novcem i udelima u preduzećima ili obavljanje dužnosti odgovornog lica u firmama i preduzetničkim radnjama.

Na početnoj listi našlo se stotinak firmi, bez zvučnih imena. RTS je kontaktirao bar trećinu njih i niko nije želeo da komentariše svoj status, pre a ni posle konsultacija sa advokatima. Utisak je da su iznenađeni.

Ministar privrede Željko Sertić, koji je prisustvovao početku rada novog registra, ukazao je da je to još jedan korak u pravljenju dobrog i povoljnog ambijenta za poslovanje u Srbiji.

"Naporno radimo da rešimo probleme iz prošlosti. Ovo je način da sprečimo da oni koji su narušili određena pravila dobrog poslovnog ponašanja i korporativne kulture budu onemogućeni da osnivaju firme i raspolažu udelima u njima, obavljaju novčane transakcije i bud postavljeni na direktorska mesta", rekao je Sertić.

Prema njegovim rečima, neko ko ne izmiri svoje obaveze - poreske ili neke druge - i za svako izrečeno delo, prekršajno ili krivično koje izriče drugi državni organi, neće moći da bude više aktivan učesnik ekonomskog života Srbije. 

Početna lista kreirana je na osnovu nalaza Poreske uprave i Komisije za zaštitu konkurencije. Privrednike na listu mogu da stave inspekcije, državni organi i institucije poput Narodne banke i privrednih sudova. Poreska utaja, sve vrste dugovanja i dovođenje u težak položaj poslovnih partnera, mogu da budu razlog za to.  

Kako je objasnio direktor APR-a Zvonko Obradović, u novi informacioni sistem unosiće se i izrečene mere poreskih i inspekcijskih organa, rešenja ministarstava i drugih organa o oduzimanju ovlašćenja, licenci, dozvola, odbrenja, koncesija ili subvencija.

Ukazao da će preko Centralnog registra biti obezbeđena bolja koordinacija i ažurnija razmena podataka između državnih organa, a upis podataka obavljaće se po službenoj dužnosti.

Po rečima Obradovića, cilj je da javnosti budu dostupni podaci na osnovu kojih će se moći steći potpunija slika o poslovnoj pouzdanosti privrednih društava i građana koji njima upravljaju ili koji raspolažu novcem kompanija i preduzetnika.

Ključno je, kako je rekao, da nadležni organ koji postupa u vođenju svoje zakonom utvrđene procedure.

"Donese meru i dostavi je registru kao informaciju ili kao ograničenje", naveo je Obradović.

Kako je naveo, u registru neće biti ličnih podataka o izrečenim presudama i kaznama, ali će oni biti APR-u.

APR ima javno dostupne podatke za oko 350.000 pravrednih društava i pruduzetnika, finansijske izveštaje, ugovor o lizingu i podatke o založnim pravima.

Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad je ocenio da je Srbija dobro mesto za ulaganja i da treba da se i dalje radi na sprečavaju zloupotreba u poslovanju, kako što je uvođenje stečaja da bi se izbeglo plaćanje dugova.