Isplata poslednje rate stare devizne štednje

Država je isplatom poslednje rate izmirila dug od 3,6 milijardi evra i pokazala da je najsigurniji dužnik, a štediše su, uz kamatu, ipak došle do ušteđevine.

Dragomir Ostojić iz Beograda bio je četvrt veka mlađi kada su mu banke zamrzle račun sa starom deviznom štednjom. U utorak će naplatiti i poslednju ratu duga čija je isplata počela 2002. godine. Umesto da čeka svaki 31. maj, Dragomir je, čekajući isplate, kupovao obveznice i tako zarađivao.

"Znači promenile su se okolnosti nakon 2000. godine. Smatrao sam da će to da ide u dobrom pravcu i investirao sam", kaže devizni štediša Dragomir Ostojić.

Takvo razmišljanje imalo je osnova jer je isplata duga pretvorena u obveznice i podeljena u 14 rata sa rokom dospeća svakog 31. maja. Ko je želeo mogao je da proda obveznice pre vremena ili da čeka rok za isplatu rate u punom iznosu sa dva odsto godišnje kamate.

"S druge strane, građani koji su imali višak sredstava mogli su da kupe obveznice na finansijskom tržištu opet po diskontovanim cenama i to je za njih bio određeni oblik devizne štednje. Na primer, onaj ko je kupio obveznice 2002. godine sa rokom dospeća 2016. platio ih je negde 14,5 evra, mogao je te obveznice ovih dana da proda za 100 evra", ističe Branislav Jorgić iz "Jorgić brokera".

Mnoga preduzeća i strane kompanije shvatile su da se obveznicama stare devizne štednje mogu kupiti preduzeća iz procesa privatizacije uz popust. U jednom trenutku bilo je više od 100 brokerskih firmi dok ih danas posluje tek 35 od čega samo polovina pozitivno.

Kroz kupovinu obveznica stare devizne štednje na Berzi, ali i van nje, zarađivali su i pojedinci, a još više stranci.

"Naime tu su građani prvi put dobili pravo da masovno trguju hartijama od vrednosti u republici Srbiji", ističe Miroljub Ristić iz Beogradske berze.

Dodaje da je ta hartija bila prva velika investicija koja se pojavila u trgovanju na Beogradskoj Berzi i da je dovela do bitnih tehnoloških promena u bankama koje su radile sa tom hartijom u centralnom registru i svim drugim tržišnim učesnicima.

Štediše "Beobanke", "Invest banke", "Dafiment banke" i "Jugoskandika" nerado se sećaju devedesetih. Ni državi nije lako jer iz budžeta samo za isplatu ovogodišnje poslednje rate obezbediće 350 miliona evra.