Kako vratiti poverenje u domaću valutu?

Iako zarađujemo u dinarima, u evrima štedimo, zadužujemo se, kupujemo automobil, stan. Trenutno dinarima verujemo više nego do pre neku godinu. U njima štedi svaki osmi građanin, a pozajmljuje ih trećina. To ni ne čudi, jer su kamate na dinarske kredite znatno veće.

"Potrebno je da se podstakne i dinarizacija privrede, jer visoka zastupljenost evra u zajmovima predstavlja rizik za otplatu i među građanstvom i među firmama kojima su prihodi u dinarima", navode iz EU.

Da bi dinar obavljao funkcije koje danas obavlja evro, potrebno je da se vrati poverenje u njega.

"Ova inicijativa od Evropske komisije je odlična, jer znači da priznaju i vide napredak u privrednom sistemu Srbije. Sada je potrebno nešto slično što se dešava u Evropi sa ubrizgavanjem  blizu 80 milijardi mesečno. Jedan takav sistem bi pomogao da se u Srbiji poveća agregatna tražnja. Ona bi mogla da poveća zaposlenost, porastao bi i BDP", objašnjava prof. dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.

Dušan Uzelac sa portala "Kamatica" navodi da je suština problema da se vezujemo za nešto na šta nemamo uticaj, jer evropska privreda diktira stvari, a mi možemo samo kao nemi posmatrači da to ispratimo.

Zbog politike ECB, ovdašnje banke gotovo da ne isplaćuju kamatu na deviznu štednju. Otuda apel NBS da se štedi u dinarima.

"Štednja u dinarima se bolje isplati. Uradili smo sve da vratimo poverenje u domaću valutu i to ne ide ni brzo ni lako, ali ćemo istrajati jer je vrlo isplativo ulagati u državne hartije od vrednosti", smatra Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.

Naša država četiri godine ima strategiju dinarizacije čiji je cilj veća upotreba dinara u finansijskom sitemu. Na tome radi i sa EBRD kako bi, prema rečima guvernera, Srbija dobila prave dinarske kredite.