NBS povećala prognozu rasta BDP-a

Imajući u vidu trenutna ekonomska kretanja, Jorgovanka Tabaković kaže da se očekuje da će rast biti u gornjoj granici projekcije od 2,5 procenata.

Rast bi trebalo da podstaknu investicije, dalja realizacija infrastrukturnih projekata, niži troškovi poslovanja zbog jeftinijih kredita i cena energenata, kao i rast izvoza.

Tabakovićeva je istakla da je očigledan oporavak rasta srpske privrede, navodeći u tom kontekstu da je konsolidovani budžetski deficit u prvom kvartalu iznosio 16 milijardi dinara što je za gotovo četvrtinu manje u odnosu na isti period 2015.

Taj deficit iznosi 1,7 odsto BDP-a, rekla je Tabakovićeva na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Pored toga, kako je navela, deficit tekućeg računa je više nego prepolovljen u odnosu na isti lanjski kvartal, i iznosi 3,3 odsto BDP-a.

Deficit tekućeg računa je u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama sa 133 odsto.

Guverner kaže da je realni rast izvoza u prvom tromesečju ove godine ubrzan na 13 odsto međugodišnje pri čemu je rast uvoza usporio na četiri odsto.

Tabaković: Dinarska štednja isplativija od devizne

Štednja u deviznom znaku postaje neisplativa, jer banke već najavljuju nulte kamate zbog situacije u međunarodnom okruženju, tako da se štednja u dinarima više isplati, izjavila je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

"Isto tako, vrlo isplativo je u sadašnjem trenutku i ulagati u državne hartije od vrednosti i za građane i za državu u svakom smislu", rekla je Tabaković na prezentaciji majskog Izveštaja o inflaciji u NBS.

Prema njenim rečima, država treba da omogući da građani preusmere svoje devizne uloge na koje imaju vrlo niske kamate u slobodnu štednju, odnosno u kupovinu hartija od vrednosti, kako dinarskih, tako i deviznih, jer su tu kamate više i država ih isplaćuje, u ovom trenutku pretežno stranim portfolio investitorima.

"To bi vrlo značajno moglo da doprinese rastu agregatne tražnje, jer ako kod banke imate kamatu koja nije čak ni 1,0 odsto, a kod države bi imali možda 3,0 procenta, pa ko bi onda od toga mogao da ima štete", ukazala je Tabaković.

NBS istrajava na toj inicijativi, poručila je i dodala da su strani portfolio investitori dobrodošli, ali da bi svi imali viši nivo sigurnosti kad bi građani pokazali da veruju u državu kupovinom hartija od vrednosti, a država bi mogla da im uzvrati jednako redovnom isplatom prinosa na vrednosne papire.